Sporazumni raskid ugovora o radu: biro, primer i zamke 2026

Da li vam je poslodavac spustio papir na sto uz rečenicu da je „bolje da se lepo dogovorimo, nego da idemo na otkaz“? Da li ste našli drugi posao pa razmišljate da sami tražite sporazumni raskid ugovora o radu, kako ne biste čekali otkazni rok? Da li vas najviše muči pitanje šta se posle toga dešava sa novčanom naknadom sa biroa? Ili ste sporazum već potpisali, pa sada tražite šta vam preostaje?

Ako ste se prepoznali, niste jedini i nemate razloga da se osećate naivno. Sporazum izgleda kao najbezbolniji izlaz iz posla koji više ne funkcioniše, a u stvarnosti je to odluka sa najviše posledica po ono što vam sleduje posle poslednjeg radnog dana.

Scenario se ponavlja. Zaposleni i zaposlene potpišu sporazum na licu mesta, bez čitanja i bez pitanja, a onda podnesu zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje i dobiju rešenje kojim se zahtev za novčanu naknadu odbija. Tada je pregovaranje odavno završeno, jer se sporazum posle potpisa ne povlači jednostrano.

U nastavku ćete saznati šta sporazumni prestanak znači, po čemu se razlikuje od otkaza i zašto posle njega naknada sa biroa po pravilu izostaje. Slede rok za prijavu Nacionalnoj službi, elementi koje sporazum mora da sadrži, istina o obrascu u Word formatu i lista onoga što tražite pre potpisa. Na kraju su tabele sa rokovima i iznosima i odgovori na najčešća pitanja.

Šta je sporazumni raskid ugovora o radu i po čemu se razlikuje od otkaza

Zakon o radu sporazumnom prestanku posvećuje jedan jedini član, 177. Prvi stav kaže da radni odnos može da prestane pisanim sporazumom poslodavca i zaposlenog. Drugi obavezuje poslodavca da vas pre potpisa pisanim putem obavesti o posledicama po prava za slučaj nezaposlenosti.

Taj drugi stav je najvažniji red u celoj priči, a u praksi se najčešće preskače. Tražite to obaveštenje i zadržite svoj primerak.

Razlika u odnosu na otkaz je suštinska. Otkaz je jednostrani akt: jedna strana odlučuje, a druga posledicu osporava tužbom. Sporazum je saglasnost dve volje i posle potpisa se ne povlači jednostrano. Kada otkaz daje poslodavac, pravila su drugačija i o njima smo pisali u tekstu o otkazu ugovora o radu.

Druga velika razlika je vreme. Kod sporazuma otkaznog roka nema, radni odnos prestaje na dan koji stranke upišu u dokument, a to može biti i dan potpisa.

Zaposleni koji sam otkaže ugovor po članu 178 dužan je da poštuje otkazni rok od najmanje 15 dana, a duži rok važi samo ako je utvrđen opštim aktom ili ugovorom o radu i ne može preći 30 dana. Kako se računa objasnili smo u vodiču kroz otkazni rok. Poseban je slučaj kada zaposleni otkazuje zbog propusta poslodavca, jer se tada otkazni rok ne odrađuje.

Poslednji red pokazuje zašto se sporazum nudi baš kada se ukida radno mesto: tim potpisom nestaju i otpremnina i vaše pravo na naknadu.

Sporazumni otkaz i naknada sa biroa: zašto Nacionalna služba odbija zahtev

Odgovor stiže odmah. Posle sporazumnog prestanka novčana naknada za slučaj nezaposlenosti po pravilu se ne ostvaruje. Izraženo u dinarima, to je nula.

Razlog stoji u Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Član 67 taksativno nabraja osnove prestanka koji otvaraju pravo na naknadu, a sporazumni prestanak iz člana 177 Zakona o radu među njima nije. Nacionalna služba iz šifre osnova u odjavi sa osiguranja vidi kako je radni odnos prestao i odbija zahtev.

To ne znači da se posle sporazuma ne možete prijaviti na biro. Prijava je moguća bez obzira na osnov prestanka i uslov je za druge programe Nacionalne službe. Izostaje samo novac.

Uz naknadu otpada i zdravstveno osiguranje preko Nacionalne službe, jer ona doprinose plaća korisnicima naknade. To ne znači da ostajete bez osiguranja.

Status kod Republičkog fonda tada se rešava po drugom osnovu: kao član porodice osiguranika, kao nezaposleno lice sa prihodima ispod propisanog cenzusa uz potvrdu da ste na evidenciji Nacionalne službe, ili samostalnim uključivanjem u obavezno osiguranje uz plaćanje doprinosa. Koji osnov je moguć u vašem slučaju proverite u nadležnoj filijali fonda.

Ako dam otkaz, imam li pravo na naknadu sa biroa i ko je ostvaruje

Ako ugovor otkažete vi, naknada po pravilu izostaje, iz istog razloga iz kog izostaje kod sporazuma: taj osnov prestanka nije naveden u članu 67. Pravo se vezuje za osnove sa te liste, pa ako vaš osnov nije na njoj, zahtev se odbija bez obzira na staž. Kako se vaš osnov tretira proverite u filijali pre potpisa.

Za one koji pravo ostvaruju, prvi uslov je staž: najmanje 12 meseci osiguranja neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci, pri čemu se prekid kraći od 30 dana smatra neprekidnim (član 66).

Visina se ne računa kao procenat ranije plate, iako ta priča uporno kruži. Po članu 69 dnevna naknada je proizvod osnovice i ličnog koeficijenta, a koeficijent je odnos vaše zarade u poslednjih 12 meseci prema prosečnoj godišnjoj zaradi u Srbiji, uz zakonski minimum i maksimum.

Iznosi se usklađuju svakog januara, pa ih pre računice potvrdite kod Nacionalne službe.

Pomnožite iznos brojem meseci i dobijate cifru koju vredi staviti na sto u pregovorima.

Rok za prijavu na biro posle otkaza: 30 dana i šta ako ga propustite

Rok od 30 dana od prestanka radnog odnosa, odnosno prestanka osiguranja, vezan je za zahtev za novčanu naknadu (član 68 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti). Sama prijava na evidenciju nezaposlenih nije vezana tim rokom i moguća je i kasnije, bez obzira na osnov prestanka. Ipak, oba koraka obavite u istih 30 dana, jer se zakašnjenje odražava na period za koji se naknada priznaje.

Za urednu prijavu treba vam potvrda o odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja. Poslodavac je podnosi najkasnije tri radna dana od prestanka, a vama pripada primerak. Ako ga ne dobijete, tražite ga pisanim putem.

Sve neisplaćene zarade i druga primanja, uključujući naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, poslodavac isplaćuje u roku od 30 dana (član 186).

Rokovi u tabeli su orijentacioni, pa ih proverite u važećem propisu ili sa advokatom, jer se početak računanja u konkretnom slučaju ume razlikovati.

Sporazumni raskid ugovora o radu primer: šta dokument mora da sadrži

Zakon propisuje pisanu formu, ali ne i sadržinu, pa je faza pre potpisa jedini trenutak u kome zaposleni ili zaposlena ima stvarnu pregovaračku snagu. Lista ispod pokazuje šta dobar sporazum sadrži.

• Podaci poslodavca i vaši lični podaci, uz broj i datum ugovora koji se raskida.
• Izričita izjava da radni odnos prestaje sporazumno, po članu 177 Zakona o radu.
• Tačan datum poslednjeg radnog dana, upisan brojkama i slovima.
• Potvrda da vam je pre potpisa uručeno pisano obaveštenje o posledicama po prava za slučaj nezaposlenosti.
• Broj dana neiskorišćenog godišnjeg odmora, iznos naknade i rok isplate.
• Iznos ugovorene isplate, naznačen kao neto, sa rokom isplate.
• Rok za vraćanje opreme i sudbina konkurentske klauzule, ako postoji.
• Broj primeraka, mesto i datum, uz svojeručne potpise zaposlenog i ovlašćenog lica poslodavca.

Usmeni dogovor ne proizvodi dejstvo, pa ono što nije upisano praktično ne postoji. Lista je informativna: ako sporazum sadrži isplatu ili konkurentsku klauzulu, tekst pre potpisa neka pročita advokat.

Sporazumni raskid ugovora o radu u Word formatu: postoji li zvaničan obrazac

Ne postoji. Pretrage tipa sporazumni raskid ugovora o radu word i sporazum o prestanku radnog odnosa word vraćaju gomilu šablona, ali zvaničnog obrasca nema, jer ga zakon nije ni propisao. Traže se samo pisana forma i saglasnost volja.

Preuzeti šablon nosi dva rizika. U pretrazi se mešaju hrvatski propisi, koji u Srbiji ne važe, a tipski tekst sadrži samo datum prestanka i ništa oko čega je vredelo pregovarati.

Obrazac koji vam poslodavac donese uporedite sa listom iznad. Nikada ne potpisujte blanko papir ni dokument bez upisanog datuma prestanka.

Šta da tražite pre potpisa i šta ako ste potpisali pod pritiskom

Otpremnina kod sporazumnog raskida nije zakonska obaveza. Zakon o radu je propisuje za višak zaposlenih i kod odlaska u penziju, a kod sporazuma se isplaćuje samo ako se stranke dogovore. To je vaša najjača poluga, jer poslodavcu koji izbegava postupak otkaza taj mir vredi.

Pregovarajte o neto iznosu koji stiže na račun. Poresko oslobođenje iz Zakona o porezu na dohodak građana vezano je za otpremninu kod viška zaposlenih i važi do najnižeg zakonom utvrđenog iznosa.

Na isplatu dogovorenu sporazumom se ne primenjuje, pa se ona u praksi najčešće obračunava kao zarada, sa porezom i doprinosima. Tačan obračun proverite pre potpisa.

Naknada za neiskorišćeni godišnji odmor pripada vam bez obzira na osnov prestanka, ali je svakako tražite u tekstu sporazuma. Obračunava se u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju neiskorišćenih dana (član 76).

Ima karakter naknade štete, a Zakon o radu zabranjuje odricanje od prava na godišnji odmor, pa klauzula kojom biste se tog prava odrekli po pravilu nema dejstvo. Kada su dani, iznos i rok isplate upisani, naplata je lakša.

Zamke se ponavljaju iz slučaja u slučaj. Najčešća je potpis na licu mesta, bez čitanja i bez pitanja. Odmah za njom ide sporazum potpisan pred istek ugovora na određeno, jer se tako gubi osnov koji bi pravo na naknadu inače otvorio.

Tu je i obećanje isplate na ruke koje nigde nije upisano, kao i uverenje da je sporazum isto što i otkaz, samo lepše sročen.

Poseban slučaj su trudnice i porodilje. Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu (član 187 Zakona o radu), ali sporazum nije otkaz, pa se ta zaštita formalno ne aktivira.

Uz to, prestankom radnog odnosa po pravilu prestaje i isplata naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, jer je to pravo vezano za zaposlenje. Kako bi se potpis odrazio na ta primanja proverite unapred, a sporazum u ovoj situaciji ne potpisujte bez pravnog saveta.

Put je drugačiji nego kod otkaza. Rok od 60 dana iz člana 195 Zakona o radu važi za tužbu protiv rešenja o otkazu, a sporazum se napada tužbom za utvrđenje ništavosti, koja nije vezana rokom, ili zbog mane volje, u roku od godinu dana od saznanja i najkasnije tri godine od zaključenja.

Praktično, ako sumnjate da je potpis iznuđen ili da je dokument naknadno popunjen, advokatu se javite odmah, a najkasnije u roku od godinu dana od saznanja, jer se čekanjem gubi i ta mogućnost.

Nije, međutim, svaki pritisak nedopuštena pretnja. Prema sudskoj praksi, najava zakonitog otkaza ili krivične prijave sama po sebi ne ruši sporazum. Traži se pretnja koja izaziva opravdan strah zbog ozbiljne opasnosti.

Kada da uključite advokata za radno pravo

Najkorisniji trenutak je pre potpisa, jer sat vremena provere košta daleko manje od onoga što se gubi potpisom na dokument bez datuma i bez upisane isplate.

Advokat za radno pravo proverava da li vam je uručeno obaveštenje iz člana 177 i formuliše klauzulu o isplati tako da se može naplatiti. Ako je sporazum već potpisan, procenjuje šanse za poništaj.

Ako vam takva provera treba, na jednom mestu možete uporediti advokatske kancelarije za radno pravo po ocenama i iskustvima klijenata.

A vi? Da li je sporazum tek pred vama ili ste ga već potpisali pa sada vidite kako je prošlo na birou? Napišite u komentarima, jer se iz tuđeg slučaja najbrže nauči šta se traži pre potpisa.

Najčešća pitanja o sporazumnom raskidu ugovora o radu

Da li imam pravo na naknadu sa biroa posle sporazumnog raskida?

Po pravilu nemate. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti pravo na novčanu naknadu vezuje za osnove prestanka nabrojane u članu 67, a sporazumni prestanak iz člana 177 Zakona o radu među njima nije. Na evidenciju nezaposlenih možete da se prijavite, ali novčana naknada izostaje. Kako se vaš osnov tretira proverite u nadležnoj filijali Nacionalne službe.

Koji je rok za prijavu na biro posle otkaza?

Trideset dana od dana prestanka radnog odnosa, odnosno prestanka osiguranja, rok je za podnošenje zahteva za novčanu naknadu. Na evidenciju nezaposlenih možete se prijaviti i kasnije, jer prijava nije vezana tim rokom. Ako rok propustite, naknada se priznaje od dana podnošenja zahteva i to za preostalo vreme za koje bi pravo pripadalo, a u celini se gubi tek ako je proteklo celo vreme trajanja tog prava.

Da li kod sporazumnog raskida postoji otkazni rok?

Ne postoji. Radni odnos prestaje na dan koji stranke upišu u sporazum i to može biti isti dan kada se dokument potpisuje. Zbog toga sporazum često traži zaposleni koji je već našao drugi posao, jer bi kod otkaza koji sam daje morao ili morala da poštuje otkazni rok od najmanje 15 dana.

Imam li pravo na otpremninu ako potpišem sporazumni raskid?

Nemate, osim ako je izričito ugovorite. Otpremnina je zakonska obaveza kod viška zaposlenih i kod odlaska u penziju, a kod sporazumnog prestanka se isplaćuje samo ako je stranke dogovore. Ako je dogovorite, mora biti upisana u sporazum sa iznosom i rokom isplate, a pregovarajte o neto iznosu, jer se takva isplata u praksi najčešće obračunava kao zarada, sa porezom i doprinosima, pa tačan obračun proverite pre potpisa.

Postoji li obrazac za sporazumni raskid ugovora o radu u Word formatu?

Ne postoji zvaničan obrazac. Zakon traži pisanu formu, ali obrazac ne propisuje, pa svi šabloni koje nalazite na internetu imaju samo informativnu vrednost. Kod preuzimanja gotovih dokumenata pazite da ne pokupite hrvatske propise, koji u Srbiji ne važe, i model obavezno prilagodite svom slučaju uz proveru kod advokata.

Mogu li da poništim sporazum potpisan pod pritiskom?

Možete pokušati, ali put nije isti kao kod otkaza. Rok od 60 dana važi za tužbu protiv rešenja o otkazu, ne i za sporazum. Sporazum se napada tužbom za utvrđenje ništavosti, koja nije vezana rokom, ili zbog mane volje u roku od godinu dana od saznanja, a najduže tri godine od zaključenja. Zbog toga ne čekajte da istekne godinu dana, nego se javite advokatu čim posumnjate.