Otkazni rok: koliko traje, da li je plaćen i prava (2026)

Predali ste otkaz, a poslodavac vam poručuje da morate da ostanete još mesec dana? Novi posao vas čeka za dve nedelje, a niste sigurni koliko otkazni rok zaista sme da traje? Pitate se da li ćete za to vreme primati punu platu i šta se dešava sa neiskorišćenim godišnjim odmorom?

Ako ste zbunjeni ili zbunjene, niste jedini. Otkazni rok je jedna od tema oko kojih se zaposleni i poslodavci najčešće spore, a saveti koji kruže po forumima često su netačni ili zastareli.

U praksi advokati za radno pravo stalno viđaju iste tri situacije: poslodavac traži duži rok nego što zakon dozvoljava, zaposleni napusti firmu preko noći, ili se u poslednjim nedeljama rada rasplamsa spor oko godišnjeg odmora. Gotovo svi ti sporovi nastaju zato što nijedna strana ne zna šta Zakon o radu zaista propisuje.

Zato ćemo u ovom vodiču proći kroz sve što treba da znate: koliko otkazni rok traje po zakonu, da li je plaćen, šta je sa godišnjim odmorom i bolovanjem, šta rizikujete ako rok ne odradite i kako stoje stvari kod ugovora na određeno vreme. Svi rokovi u tekstu su orijentacioni, pa pre donošenja odluke proverite važeći propis ili se posavetujte sa advokatom.

Koliko traje otkazni rok po Zakonu o radu?

Kada zaposleni ili zaposlena daje otkaz, Zakon o radu u članu 178 propisuje da se otkaz dostavlja poslodavcu u pisanoj formi, najmanje 15 dana pre dana koji je u otkazu naveden kao dan prestanka radnog odnosa. Tih 15 dana je zakonski minimum otkaznog roka.

Ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca može biti predviđen duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana. Ako vam poslodavac traži da ostanete dva ili tri meseca, takav zahtev nema uporište u zakonu, bez obzira na to šta piše u internom pravilniku.

Obrnuta situacija je ređa nego što ljudi misle. Kada poslodavac otkazuje ugovor zato što zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti, član 189 Zakona o radu predviđa otkazni rok od 8 do 30 dana, u zavisnosti od staža osiguranja zaposlenog. Kod ostalih razloga za otkaz od strane poslodavca zakon otkazni rok uopšte ne predviđa.

Otkazni rok se računa u kalendarskim danima, što znači da se vikendi i praznici ne izuzimaju. Rok počinje da teče kada poslodavac primi vaš pisani otkaz, odnosno narednog dana od dana dostavljanja rešenja kada ugovor otkazuje poslodavac.

Svi rokovi u tabeli su orijentacioni i odnose se na opšti režim Zakona o radu (poslednja izmena objavljena 2025. godine, u primeni od 1. januara 2026; provereno u julu 2026). Kolektivni ugovor ili vaš ugovor o radu mogu u zakonskim granicama predvideti drugačija rešenja, zato uvek proverite šta tačno piše u vašim dokumentima i u važećem propisu.

Da li je otkazni rok plaćen?

Da. Tokom otkaznog roka radni odnos i dalje traje, pa vam za rad pripadaju puna zarada, uplata doprinosa i sva ostala prava iz radnog odnosa, a ako ste deo roka na bolovanju, za te dane primate naknadu zarade po opštim pravilima o bolovanju. Poslodavac nema zakonski osnov da vam umanji platu samo zato što odlazite.

Kod otkaza zbog neostvarivanja rezultata rada zakon ide i korak dalje. Zaposleni može, u sporazumu sa poslodavcem, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, a za to vreme mu pripada naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.

Česta je i situacija da se strane dogovore da zaposleni tokom otkaznog roka ne dolazi na posao. Takav dogovor je legitiman, ali ga uvek tražite u pisanoj formi. Usmeno obećanje da „ne moraš da dolaziš, sve je u redu“ teško se dokazuje ako kasnije stigne prigovor da ste neopravdano izostajali.

Otkazni rok i godišnji odmor: da li možete na odmor?

Zakon ne zabranjuje korišćenje godišnjeg odmora tokom otkaznog roka, ali o vremenu korišćenja odmora, po članu 75 Zakona o radu, odlučuje poslodavac uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. U praksi je to pitanje dogovora: neko će vam izaći u susret da poslednje dane pokrijete odmorom, neko će insistirati da radite do kraja jer treba da uvedete zamenu u posao.

Ono što poslodavac ne sme jeste da vam odmor jednostavno „progori“. Ako godišnji odmor ne iskoristite do prestanka radnog odnosa, po članu 76 Zakona o radu poslodavac je dužan da vam umesto korišćenja odmora isplati novčanu naknadu za neiskorišćene dane.

U praksi advokati viđaju dva zakonita ishoda: ili se strane saglase da deo otkaznog roka bude iskorišćen kao godišnji odmor, ili se neiskorišćeni dani isplate. Treći scenario, u kome odmor prosto nestane jer ste dali otkaz, nije u skladu sa zakonom i vredi ga osporiti.

Šta ako radnik ne želi da odradi otkazni rok?

Ovo je pitanje koje zaposleni najčešće postavljaju, obično kada novi poslodavac traži da počnu odmah. Prvo da raščistimo osnovnu stvar: niko vas ne može fizički primorati da radite. Ako sutra prestanete da dolazite, radni odnos će faktički prestati.

Ali to ne znači da je takav potez bez rizika. Poslodavac koji dokaže da je vašim naprasnim odlaskom pretrpeo konkretnu štetu može tu štetu potraživati. Takvi sporovi su retki, jer je štetu teško dokazati i precizno izračunati, ali rizik postoji, naročito na pozicijama gde odlazak preko noći ostavlja direktne posledice na posao i klijente.

Pametnija alternativa je sporazumni prestanak radnog odnosa. Kod sporazuma otkaznog roka nema, radni odnos prestaje onog dana koji zajedno odredite, makar to bilo i sutra.

Imajte na umu jednu posledicu: posle sporazumnog prestanka po pravilu nemate pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, jer po Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti naknada pripada licu kome je radni odnos prestao bez njegove volje ili krivice. Zato proverite šta vam se više isplati pre nego što potpišete.

Da li postoji otkazni rok kod ugovora na određeno vreme?

Ugovor o radu na određeno vreme prestaje istekom roka na koji je zaključen. Za to nije potreban ni otkaz, ni rešenje sa obrazloženjem, ni otkazni rok: poslednjeg dana ugovorenog perioda radni odnos se gasi sam po sebi.

Ako želite da odete pre isteka ugovora, primenjuju se ista pravila kao kod ugovora na neodređeno: pisani otkaz najmanje 15 dana unapred, odnosno duže ako je tako ugovoreno, a najviše 30 dana. Poslodavac, sa druge strane, ugovor na određeno pre isteka može da otkaže samo iz razloga koje zakon izričito propisuje.

Sam postupak otkaza ugovora o radu od strane poslodavca, sa upozorenjem, rokovima za izjašnjenje i zaštitom pred sudom, posebna je i šira tema koja zaslužuje zaseban tekst. Ovde je dovoljno da zapamtite: istek ugovora na određeno i otkaz su dve potpuno različite pravne situacije.

Ako ste angažovani po ugovoru o delu, otkazni rok se na vas uopšte ne odnosi, jer niste u radnom odnosu. Pravila raskida su potpuno drugačija, a detaljno smo ih obradili u vodiču o ugovoru o delu.

Šta se dešava sa otkaznim rokom tokom bolovanja?

Zakon o radu izričito ne uređuje odnos bolovanja i otkaznog roka. Pošto se rok računa u kalendarskim danima, preovlađuje tumačenje da otkazni rok teče i dok ste privremeno sprečeni za rad. Drugim rečima, bolovanje po pravilu ne pomera dan prestanka radnog odnosa koji ste sami naveli u otkazu.

Posebno je pitanje otkaza od strane poslodavca za vreme bolovanja. Sama privremena sprečenost za rad ne sme biti razlog za otkaz, ali vas bolovanje ne štiti automatski od prestanka radnog odnosa po nekom drugom, zakonitom osnovu.

Upravo su situacije sa bolovanjem one u kojima se opšta pravila najčešće lome na konkretnom slučaju. Ako ste na bolovanju, a otkaz je u toku, nemojte se oslanjati na tuđa iskustva sa interneta: proverite svoj slučaj sa advokatom ili advokaticom pre nego što bilo šta potpišete.

Kada je vreme da se javite advokatu za radno pravo?

Većinu otkaznih rokova ljudi odrade bez ikakvog spora. Ali postoje signali kod kojih se isplati potražiti stručnu pomoć: poslodavac traži rok duži od 30 dana, ne isplaćuje zaradu ili doprinose tokom otkaznog roka, odbija da isplati naknadu za neiskorišćeni odmor, preti tužbom zbog odlaska ili vam uručuje rešenje sa razlozima koji vam deluju izmišljeno.

U takvim situacijama sat radi protiv vas, jer su rokovi za osporavanje rešenja i pokretanje spora kratki. Na našem portalu možete uporediti ocene i iskustva klijenata i javiti se direktno kancelariji koja se bavi ovom oblašću: pogledajte advokatske kancelarije za radno pravo i izaberite onu kojoj verujete.

Najčešća pitanja o otkaznom roku

Koliko najduže može da traje otkazni rok?

Kada zaposleni daje otkaz, otkazni rok po Zakonu o radu iznosi najmanje 15 dana, a ugovorom o radu ili opštim aktom može biti produžen najviše do 30 dana. Sve preko toga nema uporište u zakonu. Rokovi su orijentacioni, proverite važeći propis.

Da li otkazni rok teče u radnim ili kalendarskim danima?

U kalendarskim danima. Vikendi i praznici se ne izuzimaju, pa 15 dana otkaznog roka znači otprilike 11 radnih dana. Rok počinje da teče kada poslodavac primi vaš pisani otkaz.

Da li mogu da se dogovorim sa poslodavcem da ne odradim otkazni rok?

Možete. Najčistije rešenje je sporazumni prestanak radnog odnosa, kod koga otkaznog roka nema. Moguć je i dogovor da tokom roka ne dolazite na posao, ali ga obavezno tražite u pisanoj formi.

Da li imam pravo na platu tokom otkaznog roka?

Da. Radni odnos traje do isteka roka, pa vam pripadaju puna zarada i doprinosi. Ako vas poslodavac kod otkaza zbog rezultata rada oslobodi rada pre isteka roka, pripada vam naknada zarade za to vreme.

Šta se dešava sa neiskorišćenim godišnjim odmorom kada odlazim?

Ako odmor ne iskoristite do prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da vam isplati novčanu naknadu za neiskorišćene dane. Odmor ne može da propadne samo zato što ste dali otkaz.

I za kraj, pitanje za vas: da li ste imali iskustvo sa otkaznim rokom koje je proteklo glatko, ili ste morali da se borite za platu, odmor ili raniji odlazak? Podelite svoju priču u komentarima, vaše iskustvo može nekome značiti više od svih paragrafa.