Otkaz ugovora o radu: prava zaposlenog i rokovi (2026)

Da li vam je poslodavac uručio otkaz, a vi niste sigurni da li je uopšte smeo to da uradi? Da li vam nadređeni nagoveštava da ćete „sporazumno” otići, iako vi to ne želite? Ili ste na bolovanju, pa strahujete da će vas rešenje o otkazu sačekati čim se vratite?

Ako ste se prepoznali u bilo kom od ovih pitanja, niste jedini. Gubitak posla je među najstresnijim životnim događajima, a najgori deo je često osećaj da ne znate koja prava imate i koliko vremena vam je ostalo da reagujete.

U praksi advokati za radno pravo viđaju istu situaciju iznova: zaposleni ili zaposlena dobije rešenje, potpiše prijem iz šoka, pusti da prođu nedelje i tek onda potraži pomoć. Tada je ključni rok često već istekao.

U nastavku ćete saznati kada poslodavac uopšte sme da otkaže ugovor o radu, kako izgleda zakonita procedura, koja prava vam pripadaju, kada je otkaz zabranjen i koji rok od 60 dana ne smete da propustite.

Kada poslodavac može da otkaže ugovor o radu

Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca nije stvar slobodne volje. Zakon o radu Republike Srbije (sa kasnijim izmenama, zaključno sa izmenom koja se primenjuje od 1. januara 2026) u članu 179 taksativno nabraja razloge zbog kojih poslodavac može da otkaže ugovor. Ako razlog nije na tom spisku, otkaz je nezakonit.

Razlozi se u praksi dele u tri velike grupe: razlozi vezani za radnu sposobnost (zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja), razlozi vezani za ponašanje (skrivljena povreda radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline) i razlozi na strani poslodavca (tehnološki, ekonomski ili organizacioni višak).

Tabela je uprošćena: svaka grupa razloga nosi posebnu proceduru i izuzetke, pa konkretnu situaciju proverite sa advokatom.

Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca: kako izgleda zakonita procedura

Mnogi misle da je otkaz samo papir sa potpisom direktora. U stvarnosti, zakon propisuje strogu formu, a upravo na formi poslodavci najčešće greše. Ako tražite primer rešenja o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca, obratite pažnju na elemente koje svako rešenje mora da sadrži.

Kada je razlog krivica, dakle povreda radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, poslodavac je dužan da pre otkaza dostavi pisano upozorenje u kome navodi razlog, činjenice i dokaze. Zaposlenom ili zaposlenoj mora ostaviti rok da se izjasni, koji ne može biti kraći od osam dana od dostavljanja upozorenja.

Kada je razlog neostvarivanje rezultata rada ili nedostatak znanja i sposobnosti, procedura je drugačija: poslodavac prethodno dostavlja pisano obaveštenje o nedostacima u radu, uputstva i primeren rok za poboljšanje. Otkaz je moguć tek ako zaposleni rad ne poboljša u ostavljenom roku.

Samo rešenje o otkazu mora biti u pisanom obliku, mora biti obrazloženo i mora sadržati pouku o pravnom leku. Dostavlja se lično u prostorijama poslodavca ili na kućnu adresu. Usmeni otkaz, poruka preko kolege ili SMS nemaju pravno dejstvo prestanka radnog odnosa.

Postoji i rok koji obavezuje poslodavca: otkaz zbog krivice ili radne sposobnosti može se dati u roku od šest meseci od saznanja za razlog, a najkasnije u roku od godinu dana od nastanka razloga.

Da li ste znali da sudovi poništavaju i otkaze kod kojih je razlog zaista postojao, ali procedura nije ispoštovana? Preskočeno upozorenje, rešenje bez obrazloženja ili nepravilno dostavljanje mogu da obore otkaz jednako kao i izmišljen razlog.

Prava radnika kod otkaza: šta vam pripada na dan prestanka

Prava radnika kod otkaza ne gase se potpisom na rešenju. Naprotiv, baš tada dospevaju obaveze poslodavca koje se u praksi najčešće „zaborave”.

Poslodavac je dužan da vam isplati sve zaostale zarade, naknade zarade i druga primanja koja ste ostvarili do dana prestanka radnog odnosa. Zakon o radu za tu isplatu predviđa rok od 30 dana od prestanka radnog odnosa.

Ako niste iskoristili godišnji odmor, pripada vam novčana naknada umesto neiskorišćenih dana. Poslodavac je takođe dužan da vas odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja i da vam na zahtev izda potvrde o radu i zaradi.

Posle otkaza koji nije posledica vaše krivice, po pravilu možete ostvariti i novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje, ako ispunjavate uslove staža osiguranja. Kod otkaza zbog povrede radne obaveze ili discipline to pravo se po pravilu gubi, pa je i to razlog da se nepravedan „disciplinski” otkaz ospori.

Otkaz bez otpremnine: kada je zakonit, a kada nije

Oko otpremnine vlada najviše zabune, pa hajde da raščistimo. Otpremnina po Zakonu o radu vezuje se za otkaz zbog tehnološkog, ekonomskog ili organizacionog viška. Ako vam se otkazuje jer je radno mesto ukinuto, poslodavac mora da vam isplati otpremninu pre dana prestanka radnog odnosa. Otkaz viška bez otpremnine je nezakonit.

Visina otpremnine ne može biti niža od zbira trećine vaše zarade za svaku navršenu godinu rada kod tog poslodavca, računato orijentaciono prema prosečnoj zaradi u poslednja tri meseca. Ugovorom ili opštim aktom može biti predviđen i povoljniji obračun, pa proverite svoj ugovor o radu i važeći propis.

Sa druge strane, kod otkaza zbog krivice ili rezultata rada otpremnina se po zakonu ne duguje. Zato deo poslodavaca višak „prepakuje” u disciplinski otkaz da bi izbegao trošak. Ako je radno mesto ukinuto, a vama je otkazano navodno zbog ponašanja, to je tipična situacija koju vredi proveriti sa advokatom.

Svi rokovi u tabeli su orijentacioni prikaz pravila u trenutku pisanja (jul 2026); pre odluke proverite važeći tekst Zakona o radu ili se posavetujte sa advokatom. O tome kako teče otkazni rok i kada može da se skrati, detaljno smo pisali u tekstu o otkaznom roku.

Kada poslodavac ne sme dati otkaz: bolovanje, trudnoća, porodiljsko

Pitanje kada poslodavac ne sme dati otkaz za vreme bolovanja jedno je od najčešćih u praksi, a odgovor je precizniji nego što većina misli. Samo bolovanje, odnosno privremena sprečenost za rad zbog bolesti ili povrede, po članu 183 Zakona o radu ne smatra se opravdanim razlogom za otkaz.

To znači da vam poslodavac ne sme otkazati ugovor zato što ste na bolovanju. Ali bolovanje nije apsolutni štit: ako postoji drugi zakonit razlog, na primer teška povreda radne obaveze dokazana pre bolovanja ili ukidanje radnog mesta, otkaz je načelno moguć i dok bolovanje traje. Zloupotreba bolovanja je, sa druge strane, sama po sebi otkazni razlog.

Prava apsolutna zaštita postoji za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta. U tom periodu poslodavac po pravilu ne može da otkaže ugovor o radu, a rešenje doneto suprotno zabrani ništavo je ako je poslodavac znao za trudnoću ili odsustvo, ili ga je zaposlena o tome obavestila u zakonskom roku.

Poseban problem su pritisci koji otkazu prethode: ponižavanje, izolacija, oduzimanje posla, svakodnevne pretnje otkazom da biste „sami” dali otkaz ili potpisali sporazum. Takvo ponašanje može predstavljati zlostavljanje na radu, koje je uređeno posebnim Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu i o kome na portalu uskoro objavljujemo detaljan vodič.

Nezakonit otkaz: rok od 60 dana i šta možete da tražite

Nezakonit otkaz postoji kada nije postojao zakonit razlog, kada procedura nije ispoštovana ili kada je otkaz dat uprkos zabrani. Ako sud utvrdi nezakonitost, po članu 191 Zakona o radu možete tražiti vraćanje na rad, naknadu štete u visini izgubljene zarade i uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Ako ne želite nazad kod istog poslodavca, umesto vraćanja na rad sud vam može dosuditi naknadu, orijentaciono do 18 zarada, zavisno od staža, godina života i drugih okolnosti. Konkretan raspon i uslove proverite sa advokatom prema važećem propisu.

Važno je i da potpis na rešenju ne znači saglasnost. Potpisom samo potvrđujete prijem, a pravo na tužbu ostaje netaknuto. Odbijanje prijema vas, sa druge strane, ne štiti: dostavljanje se tada po pravilu smatra izvršenim, a rok svejedno teče.

Koliko košta radni spor i da li se isplati

Strah od troškova mnoge odvrati od zaštite sopstvenih prava, a upravo kod radnih sporova taj strah je najmanje opravdan. Zaposleni su u sporovima iz radnog odnosa po pravilu oslobođeni plaćanja sudskih taksi, što proverite za svoj slučaj prema važećim propisima o sudskim taksama.

Glavni trošak je nagrada advokata, koja se obračunava po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Koliko to orijentaciono iznosi po radnji i od čega zavisi, detaljno smo objasnili u vodiču o advokatskoj tarifi. Ako spor dobijete, sud po pravilu obavezuje poslodavca da vam nadoknadi troškove postupka.

Račun je jednostavan: ulog u radnom sporu su vaša zarada, doprinosi, otpremnina i profesionalna budućnost. Uz prekluzivni rok od 60 dana, konsultacija sa advokatom odmah po prijemu rešenja često je najisplativiji potez u celom procesu.

Šta da uradite odmah posle otkaza

Sačuvajte rešenje i kovertu, zabeležite datum prijema, sačuvajte upozorenje, poruke i mejlove koji dokumentuju šta je otkazu prethodilo. Ne potpisujte sporazumni prestanak radnog odnosa pod pritiskom, jer se njime po pravilu odričete i tužbe i naknade za nezaposlene.

Zatim, u okviru roka od 60 dana, proverite svoj slučaj sa advokatom za radno pravo. Svaki slučaj je specifičan, pa tačan rok i izglede za uspeh proverite sa stručnjakom. U našem imeniku možete uporediti ocene i iskustva klijenata sa advokatima za radno pravo i izabrati kancelariju kojoj verujete.

A vi? Da li ste dobili otkaz koji vam deluje nepravedno, ili ste spor već vodili? Podelite iskustvo u komentarima: vaša priča može nekome ko danas drži rešenje u rukama pomoći da na vreme reaguje.

Najčešća pitanja o otkazu ugovora o radu

Koji je rok za tužbu protiv otkaza?

Tužba protiv rešenja o otkazu podnosi se u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja. Rok je prekluzivan: posle isteka sud tužbu odbacuje bez obzira na to koliko je otkaz bio nezakonit. Tačan rok za svoj slučaj proverite sa advokatom odmah po prijemu rešenja.

Da li poslodavac sme da mi da otkaz dok sam na bolovanju?

Bolovanje samo po sebi ne sme biti razlog za otkaz, jer se privremena sprečenost za rad po Zakonu o radu ne smatra opravdanim otkaznim razlogom. Otkaz iz drugog zakonitog razloga načelno je moguć i tokom bolovanja, dok za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva važi posebna zabrana otkaza.

Da li imam pravo na otpremninu kod svakog otkaza?

Ne. Otpremnina po zakonu pripada kod otkaza zbog tehnološkog, ekonomskog ili organizacionog viška i isplaćuje se pre prestanka radnog odnosa, orijentaciono najmanje trećina zarade po godini rada kod poslodavca. Kod otkaza zbog krivice ili rezultata rada otpremnina se ne duguje.

Šta dobijam ako sud utvrdi da je otkaz nezakonit?

Možete tražiti vraćanje na rad, naknadu štete u visini izgubljene zarade i uplatu doprinosa za socijalno osiguranje. Ako ne želite povratak kod poslodavca, sud umesto vraćanja može dosuditi naknadu, orijentaciono do 18 zarada, zavisno od okolnosti slučaja.

Da li potpisivanjem rešenja o otkazu gubim pravo na tužbu?

Ne. Potpisom potvrđujete samo prijem rešenja, ne i saglasnost sa otkazom, pa pravo na tužbu ostaje. Oprez je potreban kod sporazumnog prestanka radnog odnosa: njegovim potpisivanjem po pravilu gubite i tužbu i novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Propisi navedeni u tekstu provereni su u julu 2026. godine; pre donošenja odluka proverite važeći tekst Zakona o radu ili se obratite advokatu.