Testament: kako se piše, oblici i osporavanje (2026)

Razmišljate kako da rasporedite imovinu, ali niste sigurni da li testament pisan rukom kod kuće uopšte važi? Brinete da će se deca posvađati oko stana kada vas više ne bude? Ili ste pronašli testament roditelja i pitate se da li neko može da ga ospori?

Ako ste se prepoznali ili prepoznale u nekom od ovih pitanja, niste jedini. Ovo je tema koju većina ljudi godinama odlaže jer je neprijatna, a odlaganje i improvizacija kasnije naprave najveće probleme naslednicima.

U praksi advokati viđaju testamente koji padaju na sudu zbog naizgled sitnih propusta: nedostaje potpis, tekst je otkucan na računaru, svedok je bio srodnik kome je nešto ostavljeno. Forma je kod zaveštanja stroža nego kod većine drugih pravnih poslova i upravo tu se najčešće greši.

Zato u ovom vodiču objašnjavamo ko može da sačini testament, kako se piše da bi bio punovažan, koji oblici postoje i koliko orijentaciono koštaju, šta je nužni deo nasledstva i kada je moguće osporavanje testamenta.

Šta je testament i ko može da ga sačini

Testament, koji zakon naziva zaveštanje, jednostrana je izjava poslednje volje kojom fizičko lice raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti. Oblast uređuje Zakon o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 i 6/2015), a podatke u tekstu proverili smo u avgustu 2026. godine.

Prema članu 79 Zakona o nasleđivanju, testament može sačiniti lice koje je navršilo 15 godina života i sposobno je za rasuđivanje. Sposobnost se ceni prema trenutku sačinjavanja, što je posebno važno kod starijih i bolesnih zaveštalaca, jer se na tome kasnije gradi veliki broj sporova.

Testament je uvek opoziv. Zaveštalac ili zaveštateljka mogu ga izmeniti ili povući do kraja života, a kasniji testament zamenjuje raniji u onim delovima u kojima se razlikuju. Odricanje od prava na opozivanje nema pravno dejstvo.

Kako napisati testament da bude punovažan

Najčešće pitanje u praksi glasi: mogu li sam ili sama da napišem testament kod kuće. Možete, i takav svojeručni testament je potpuno punovažan, ali samo ako ispuni uslove forme iz člana 84 Zakona o nasleđivanju.

Ceo tekst morate napisati svojom rukom i na kraju ga potpisati. Testament otkucan na računaru pa samo potpisan ne važi kao svojeručni. Datum nije uslov punovažnosti, ali ga obavezno stavite, jer ako se kasnije pojavi više testamenata, datum pokazuje koji je poslednji.

U sadržini budite precizni. Nepokretnosti opišite adresom i podacima iz katastra, naslednike punim imenom i srodstvom, a udele jasno odredite. Formulacija poput „stan ostavljam deci na jednake delove“ zvuči jednostavno, ali kod više nekretnina i naslednika ostavlja prostor za tumačenja i svađe.

Ako ne želite da pišete rukom, a znate da čitate i pišete, postoji pismeni testament pred svedocima. Ispravu neko drugi može i otkucati, ali pred dva istovremeno prisutna svedoka izjavljujete da ste je pročitali i da je to vaša poslednja volja, pa je potpisujete, a svedoci se odmah potpisuju. Svedok ne sme biti blizak srodnik, a odredba u korist svedoka po pravilu je ništava. Nepismenim licima i licima koja ne mogu da čitaju ostaju sudski i javnobeležnički oblik.

Oblici testamenta: uporedni pregled

Zakon o nasleđivanju predviđa devet oblika zaveštanja. U svakodnevnom životu koriste se četiri, dok su ostali, poput konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog, rezervisani za posebne okolnosti. Pregled u tabeli je orijentacioni, a detalji forme propisani su zakonom.

Testament kod notara: cena i postupak

Sastavljanje testamenta kod javnog beležnika obavlja se u formi javnobeležničkog zapisa. Notar proverava identitet i sposobnost za rasuđivanje, čita zaveštaocu tekst i čuva primerak, pa se ova forma u praksi najteže obara zbog propusta u sačinjavanju.

Cena se određuje po Javnobeležničkoj tarifi važećoj od jula 2025. godine i zavisi od vrednosti imovine koja se raspoređuje. Orijentaciono, sačinjavanje testamenta kod notara košta od oko 13.000 do oko 39.000 dinara sa PDV-om, a za imovinu vrednu preko 2,4 miliona dinara iznosi oko 38.880 dinara. Pre odlaska proverite važeću tarifu, jer se iznosi periodično usklađuju.

Svi iznosi u tabeli su orijentacioni i služe samo za planiranje. Tačan trošak proverite u sudu, odnosno kod javnog beležnika, pre nego što zakažete termin.

Nužni deo nasledstva: koga testament ne može zaobići

Sloboda zaveštanja u Srbiji nije neograničena. Zakon štiti krug najbližih srodnika kroz ustanovu nužnog dela, pa ni izričita volja zaveštaoca ne može u potpunosti ostaviti bez nasledstva, na primer, decu ili supružnika.

Potomcima, usvojenicima i bračnom drugu pripada polovina dela koji bi im pripao po zakonu, a roditeljima i ostalim nužnim naslednicima trećina. Braća, sestre, dedovi i babe spadaju u nužne naslednike samo ako su trajno nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život. Ko bi tačno nasledio po zakonu, objasnili smo u tekstu o nasledstvu posle smrti roditelja.

Nužni deo se po pravilu ostvaruje kao novčano potraživanje, a zahtev se orijentaciono ističe u roku od tri godine od proglašenja testamenta. Zaveštalac može nužnog naslednika i isključiti, ali samo iz razloga predviđenih zakonom, na primer zbog težeg ogrešenja o zakonsku ili moralnu obavezu, i to izričitom izjavom u testamentu.

Osporavanje testamenta: razlozi i rokovi

Testament se ne obara zato što se neko od naslednika oseća oštećeno. Sud ga može oglasiti nevažećim samo iz zakonom predviđenih razloga, a Zakon o nasleđivanju razlikuje ništavost i rušljivost.

Ništav je, na primer, falsifikovan testament ili testament lica koje nije navršilo 15 godina. Rušljiv je testament sačinjen pod pretnjom, prinudom ili prevarom, u zabludi, testament lica nesposobnog za rasuđivanje, kao i testament kod koga je povređena propisana forma.

Rokovi zavise od razloga. Poništaj rušljivog testamenta orijentaciono se traži u roku od jedne godine od saznanja za razlog, a najkasnije deset godina od proglašenja, dok za ništavost važe znatno šira pravila. Prema nesavesnom licu poništaj se može zahtevati u roku od dvadeset godina od proglašenja zaveštanja. Pošto rok zavisi od konkretnog osnova, proverite ga sa advokatom čim posumnjate na nepravilnost.

U praksi spor najčešće počinje prigovorom na ostavinskoj raspravi, posle čega sud stranke upućuje na parnicu. Kako ceo postupak teče, od pokretanja do rešenja o nasleđivanju, detaljno smo opisali u vodiču kroz ostavinsku raspravu.

Testament ili ugovor: koje još mogućnosti postoje

Testament nije jedini način da se imovina rasporedi za slučaj starosti i smrti. Ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života i poklon imaju drugačija pravila, a imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu niti se iz nje namiruje nužni deo.

Svaka od ovih opcija nosi svoju cenu, poreski tretman i rizike koje treba odmeriti prema porodičnoj situaciji. Uporedni pregled ova tri ugovora i njihovih posledica po naslednike pripremili smo u tekstu o čuvanju starih osoba za nasledstvo.

Šta se dešava sa testamentom posle smrti zaveštaoca

Posle smrti zaveštaoca testament se dostavlja sudu i proglašava u ostavinskom postupku, u prisustvu naslednika. Ako je sačinjen kod javnog beležnika ili ostavljen na čuvanje sudu, praktično ne postoji rizik da se „zagubi“, što je čest strah kod svojeručnih testamenata koji godinama stoje u fioci.

Ako je imovina veća, porodična situacija složena ili naslućujete spor, konsultacija pre sačinjavanja košta neuporedivo manje od parnice posle proglašenja. Na stranici advokatske kancelarije za porodično i nasledno pravo možete uporediti ocene i iskustva klijenata i pronaći advokata ili advokaticu za svoj slučaj.

Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. A vi, da li ste već sačinili testament ili tek odmeravate opcije? Podelite u komentarima šta vas najviše zanima kod raspodele imovine, odgovaramo na svako pitanje.

Najčešća pitanja o testamentu

Da li važi testament otkucan na računaru?

Kao svojeručni testament ne važi, jer taj oblik mora biti u celosti napisan rukom i potpisan. Otkucan tekst može biti punovažan kao pismeni testament pred svedocima, ako ga zaveštalac pred dva istovremeno prisutna svedoka prizna za svoj i potpiše.

Koliko košta testament kod notara?

Orijentaciono, po Javnobeležničkoj tarifi važećoj od jula 2025. godine, od oko 13.000 do oko 39.000 dinara sa PDV-om, u zavisnosti od vrednosti imovine koja se raspoređuje. Za imovinu vrednu preko 2,4 miliona dinara cena je oko 38.880 dinara, a pre zakazivanja proverite važeću tarifu.

Da li testament mora da se overi?

Ne mora. Svojeručni testament važi bez ikakve overe ako je ceo napisan rukom i potpisan. Sudska i javnobeležnička forma povećavaju sigurnost i otežavaju osporavanje, ali nisu uslov punovažnosti svojeručnog testamenta.

Da li testament može da se promeni ili opozove?

Može, u svakom trenutku dok je zaveštalac živ i sposoban za rasuđivanje. Kasniji testament zamenjuje raniji u delovima u kojima se razlikuju, a opozivanje je moguće i uništenjem pismena.

Koliki je rok za osporavanje testamenta?

Zavisi od razloga. Poništaj rušljivog testamenta orijentaciono se traži u roku od jedne godine od saznanja, a najkasnije deset godina od proglašenja, prema nesavesnom licu i do dvadeset godina, dok za ništavost važe znatno šira pravila. Zahtev za nužni deo orijentaciono se ističe u roku od tri godine od proglašenja. Tačne rokove proverite sa advokatom.

Ko nasleđuje ako testament ne postoji?

Tada se primenjuju zakonski nasledni redovi: prvo ostaviočevi potomci i supružnik, a ako ostavilac nema potomstva, u drugom naslednom redu nasleđuju supružnik i roditelji ostavioca sa svojim potomstvom, pa dalje po redovima predviđenim Zakonom o nasleđivanju.