Povreda na radu 2026: prijava, bolovanje 100 odsto, odšteta

Da li vam se dogodila povreda na radu, a poslodavac odugovlači sa prijavom i poručuje da to i nije ništa strašno? Da li ste čuli za povrednu listu, ali ne znate ko je popunjava i da li vama uopšte pripada primerak? Da li vam je neko rekao da ćete na bolovanju primati 65 odsto zarade, iako ste se povredili na radnom mestu? I da li se pitate od koga se odšteta zapravo traži, od poslodavca, od osiguravača ili od države?

Ako ste se prepoznali u ovim pitanjima, niste preterali i niste jedini kome se to dešava. Nezgoda na poslu vas u jednom danu izbaci iz rutine, a papirologija koja kreće posle nje teče po rokovima o kojima vam niko ne govori dok sedite u čekaonici hitne pomoći. Ljudi zato najčešće izgube prvih nekoliko dana, taman one u kojima se dokazi skupljaju najlakše.

Advokati za radno pravo najčešće dobiju poziv kada je prvi lekarski izveštaj već napisan bez ijedne reči o poslu, a prijava poslodavcu ostala usmena i bez pisanog traga. Predmet posle toga pada na dokazivanju, iako je povreda nesporna.

U nastavku ćete saznati šta se sve pravno smatra povredom na radu i gde piše definicija, šta treba da uradite u prva 24 časa i ko popunjava obrazac izveštaja o povredi na radu. Objašnjavamo i zašto naknada zarade kod ove vrste bolovanja iznosi 100 odsto osnova i ko je plaća, šta radite ako poslodavac odbije da prijavi povredu, kako teku odštetni zahtev, naplata osiguranja i tužba i u kom roku pravo zastareva. Uz to idu tabele rokova i kazni i odgovori na pitanja koja ljudi najčešće postavljaju.

Šta se sve smatra povredom na radu i gde piše definicija

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, br. 35/2023) uređuje ceo postupak prijave, ali pojam povrede na radu nigde ne definiše. Sadrže je Zakon o zdravstvenom osiguranju u članu 51 i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju u članu 22.

Po članu 5 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu istu zaštitu imaju i lica angažovana van radnog odnosa, đaci i studenti na praksi, volonteri, radnici preko zadruge i učesnici javnih radova. Podela na laku, tešku i kolektivnu povredu je bitna, jer rokovi prijave nisu isti.

Prva 24 časa posle povrede: šta radite vi, a šta mora poslodavac

Najvažniji dokument nastaje istog dana kod lekara, pa izričito recite da se povreda dogodila na radu, na kom radnom mestu i kako, i tražite da mehanizam povrede uđe u nalaz.

Odmah zatim prijavite povredu poslodavcu ili rukovodiocu. Usmena prijava jeste dovoljna, ali napravite pisani trag: mejl ili poruku sa datumom, satom i opisom događaja.

Fotografišite mesto povrede, mašinu i zaštitnu opremu, zapišite imena i brojeve svedokinja i svedoka, a ako ima video nadzora, pisanim putem tražite da se snimak sačuva.

Rokovi prijave zavise od težine povrede, a smrtnu, kolektivnu i tešku povredu poslodavac prijavljuje i policiji, po članu 64 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Povredna lista: obrazac izveštaja o povredi na radu i ko ga popunjava

Povredna lista se zvanično zove Izveštaj o povredi na radu, Obrazac 1. Popunjava ga poslodavac, a ne zaposleni ili zaposlena koji su se povredili, i posebnog obrasca za radnika nema.

Od pet primeraka jedan ide zdravstvenoj ustanovi, da lekar upiše nalaz i mišljenje. Po članu 7 izveštaj u roku od dva dana ide filijali fonda zdravstvenog osiguranja, koja primerke overava, jedan zadržava, a ostale vraća poslodavcu, vama, Fondu PIO i ministarstvu.

Svoj primerak dobijate posle overe, a ako izostane, tražite ga pisanim putem: bez tog obrasca teže ostvarujete naknadu zarade, pravo kod Fonda PIO i zahtev prema osiguravaču.

Pravilnik je donet po ranijem zakonu iz 2005. godine, ali je na snazi i danas („Službeni glasnik RS“, br. 72/2006, 84/2006 sa ispravkom, 4/2016, 106/2018 i 14/2019, provereno 1. septembra 2026).

Bolovanje zbog povrede na radu 100 odsto: ko plaća i od kog dana

Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju, kod povrede na radu i profesionalne bolesti naknada zarade iznosi 100 odsto osnova, a osnov je prosečna zarada iz prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila sprečenost.

Ako vam radni odnos prestane dok bolovanje zbog povrede na radu još traje, pravo se ne gasi: po članu 77 istog zakona naknada pripada i posle prestanka radnog odnosa, a isplatu tada preuzima fond, pa se odmah obratite svojoj filijali.

Osnov: Zakon o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 25/2019, 92/2023 i 109/2025), provereno 1. septembra 2026.

Od 1. januara 2026. papirne doznake više nema, potvrda izabranog lekara ide poslodavcu elektronski kroz sistem e-Bolovanje.

Po članu 75 Zakona o zdravstvenom osiguranju izabrani lekar mora da vas uputi na prvostepenu komisiju filijale po isteku 30 dana neprekidne, odnosno 60 dana ukupne sprečenosti za rad, a na ocenu komisije imate pravo prigovora.

Po članu 183 Zakona o radu privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja nije opravdan razlog za otkaz, ali otkaz iz drugog zakonitog razloga time nije nemoguć.

Ako rešenje o otkazu ipak dobijete, ne čekajte kraj bolovanja: rok za pokretanje spora je 60 dana od dostavljanja rešenja i posle njega se otkaz ne osporava. Računanje otkaznog roka objasnili smo u tekstu o otkaznom roku.

Šta ako poslodavac neće da prijavi povredu na radu

Ako trećeg dana ništa nije prijavljeno, pošaljite poslodavcu pisani zahtev, mejlom ili preporučeno sa povratnicom.

Dovoljna je jedna rečenica: „Zahtevam da povredu na radu koja mi se dogodila dana ___ u ___ časova na radnom mestu ___ prijavite inspekciji rada, popunite Izveštaj o povredi na radu i dostavite mi jedan primerak, u skladu sa članovima 64 i 65 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.“ Ako dopis ne želite sami da sastavljate, možete uporediti advokate za radno pravo po ocenama klijenata.

Ako ni tada ništa ne krene, prijavu podnosite sami. Inspektorat za rad je u sastavu ministarstva za rad, koje je po članu 64 stav 4 dužno da objavi kontakte dežurnih inspektora, a kod teške povrede zovite dežurnog istog dana.

Prijavu možete podneti i anonimno, ali tada ne dobijate obaveštenje o merama, a zapisnik inspekcije je jedan od najjačih dokaza u odštetnom postupku, pa navedite ime, prezime i adresu. Članovi 39 i 42 daju vam to pravo i kada poslodavac po pisanom zahtevu ne postupi u roku od osam dana.

Po podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koje je obradio BIRN, od 2018. do 2023. zabeleženo je 133.599 povreda na radu, od toga 21.352 teške i 258 smrtnih, a Inspektorat za rad je u istom periodu evidentirao skoro tri puta manje teških povreda nego fond.

Ne potpisujte izjavu da je povreda nastala vašom krivicom ili van radnog vremena, ni kada vam obećaju isplatu na ruke. Takva izjava se kasnije koristi kao dokaz o podeljenoj odgovornosti iz člana 192 Zakona o obligacionim odnosima.

Povreda na radu i naknada štete: na čemu poslodavac odgovara

Osnov je član 164 Zakona o radu: poslodavac je dužan da naknadi štetu koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom, a visina se odmerava po Zakonu o obligacionim odnosima. Kod opasne stvari ili opasne delatnosti, na primer rada na visini ili na gradilištu, sudovi primenjuju objektivnu odgovornost iz članova 173 i 174, pa krivicu ne morate posebno da dokazujete.

Ocenu da li je posao opasan daje sud, a ni objektivna odgovornost nije bezuslovna. Po članu 177 poslodavac se oslobađa ako dokaže da šteta potiče od uzroka van stvari, čije se dejstvo nije moglo predvideti, izbeći ni otkloniti, ili da je nastala isključivo radnjom oštećenog ili trećeg lica.

Zato skupljajte dokaze o opremi i obuci i ne odustajte kada vam prigovore da ste ih zanemarili. Vaš propust može da snizi naknadu srazmerno doprinosu nastanku štete, po članu 192, a koliki je udeo ceni sud.

Materijalna šteta obuhvata izgubljenu zaradu i troškove lečenja, prevoza, pomagala i tuđe nege. Nematerijalna se po članu 200 dosuđuje po odvojenim osnovama: fizički bolovi, strah, umanjenje životne aktivnosti i naruženost. Zvanične tarife nema, sud odmerava pravičnu naknadu po nalazu veštaka, a orijentacione raspone razložili smo u tekstu o iznosima naknade za povrede po tabelama osiguranja.

Pre tužbe pošaljite pisani odštetni zahtev, a poravnanje potpisujte tek kada je lečenje završeno, jer po pravilu gasi dalja potraživanja.

Ako dogovora nema, tužba ide osnovnom sudu. Sudsku taksu po tarifnom broju 1 Zakona o sudskim taksama plaćate jer je naknada štete novčano potraživanje, a olakšica za zaposlene važi samo za nenovčane zahteve. Taksena obaveza nastaje danom zaključenja pripremnog ročišta, odnosno prvog ročišta za glavnu raspravu.

Po članu 376 Zakona o obligacionim odnosima potraživanje zastareva za tri godine od saznanja za štetu i štetnika, a najkasnije pet godina od nastanka štete. Praksa početak trogodišnjeg roka vezuje za okončanje lečenja, a kod štete iz krivičnog dela član 377 predviđa duži rok.

Uz to teče poseban rok za novac iz radnog odnosa: neisplaćena naknada zarade za vreme bolovanja po članu 196 Zakona o radu zastareva za tri godine od nastanka obaveze, pa ne čekajte kraj odštetnog postupka da biste je tražili.

Naplata osiguranja za povrede na radu i naknada iz Fonda PIO

Tri su odvojena izvora novca: poslodavac odgovara po Zakonu o radu i Zakonu o obligacionim odnosima, osiguravač plaća po polisi kolektivnog osiguranja i svojoj tabeli invaliditeta, a Fond PIO daje naknadu za telesno oštećenje.

Proverite da li polisa postoji i kod kog osiguravača, pa zahtev podnosite uz izveštaj o povredi na radu i medicinsku dokumentaciju. Sudska praksa isplatu iz kolektivnog osiguranja po pravilu uračunava u naknadu koju duguje poslodavac, pa se odšteta u tom delu umanjuje. Zato pre potpisivanja proverite sa advokatom kako to utiče na zahtev prema poslodavcu.

Ako je posledica povrede telesno oštećenje od najmanje 30 odsto, po članu 37 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju podnosi se zahtev Fondu PIO za novčanu naknadu, čiji se iznos usklađuje. Kod potpunog gubitka radne sposobnosti ide se na ocenu invalidnosti, a po članu 25 invalidska penzija se kod povrede na radu stiče bez obzira na staž.

Kada da uključite advokata i šta da pripremite

Advokat je najkorisniji na početku, dok se dokazi još skupljaju. Vredi zvati kod odugovlačenja prijave i kod ponude poravnanja dok lečenje traje.

Ako vam treba zastupanje, na jednom mestu možete uporediti advokatske kancelarije za naknadu štete po ocenama i iskustvima klijenata.

A kako je bilo kod vas, da li je poslodavac povredu prijavio bez otpora ili ste do inspekcije rada morali sami? Napišite u komentarima.

Najčešća pitanja o povredi na radu

Da li je bolovanje zbog povrede na radu 100 odsto?

Da, kod povrede na radu naknada zarade iznosi 100 odsto osnova, a ne 65 odsto kao kod običnog bolovanja. Osnov je prosečna zarada iz prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila sprečenost za rad. Za ovu vrstu bolovanja ne traži se prethodni staž osiguranja. Konkretan obračun proverite kod poslodavca ili u svojoj filijali fonda.

Šta da radim ako poslodavac neće da prijavi povredu na radu?

Prvo mu pošaljite pisani zahtev, mejlom ili preporučeno, da povredu prijavi inspekciji rada, popuni izveštaj o povredi na radu i dostavi vam primerak. Ako ni tada ne postupi, prijavu inspekciji rada podnosite sami. Kontakte dežurnih inspektora ministarstvo je dužno da objavi na svojoj internet stranici. Prijava može biti i anonimna, ali tada ne dobijate obaveštenje o preduzetim merama, pa navedite svoje podatke.

Da li ja kao radnik ili radnica popunjavam povrednu listu?

Ne. Izveštaj o povredi na radu, Obrazac 1, popunjava poslodavac, i to odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od saznanja za povredu, u pet primeraka. Posebnog obrasca za zaposlenog nema. Vi imate pravo na svoj primerak, koji vam treba i za naknadu zarade, i za zahtev prema Fondu PIO, i za odštetni zahtev osiguravaču.

Da li se povreda na putu do posla računa kao povreda na radu?

Računa se. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju u članu 22 povredom na radu smatra i povredu na redovnom putu od stana do mesta rada i obrnuto, na putu radi izvršavanja službenih poslova i na putu radi stupanja na rad. To vam daje bolovanje po višoj stopi, ali ne i automatsku odštetu od poslodavca, jer tu po pravilu nema njegove odgovornosti.

Mogu li da dobijem odštetu ako sam radio ili radila na crno?

Rad bez ugovora sam po sebi ne isključuje pravo na naknadu štete. Odgovornost poslodavca ne zavisi od toga da li je ugovor o radu potpisan, nego od toga da li ste faktički radili pod njegovom kontrolom i po njegovim nalozima. Ishod ipak zavisi od toga šta uspete da dokažete, najčešće svedočenjem kolega, snimcima nadzornih kamera, porukama o rasporedu smena i evidencijom isplata. Advokata uključite što ranije.

Kada zastareva tužba za povredu na radu?

Potraživanje naknade štete zastareva za tri godine od saznanja za štetu i za lice koje ju je prouzrokovalo, a u svakom slučaju za pet godina od nastanka štete. Sudska praksa početak trogodišnjeg roka vezuje za okončanje lečenja, kada stanje postane konačno. Ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom, rok može biti duži. Rok proverite sa advokatom.