Ponudili su vam ugovor o delu umesto ugovora o radu, pa se pitate šta time gubite? Zanima vas koliko od dogovorenog honorara zaista legne na račun? Da li vam se to angažovanje uopšte računa u staž? Ili ste naručilac posla, pa niste sigurni da li ovim ugovorom smete da pokrijete ono što planirate?
Nedoumica je potpuno opravdana. Ugovor o delu na papiru deluje jednostavno, a u praksi otvara pitanja poreza, staža i prava koja većina ljudi primeti tek kada nastane problem.
U praksi advokati za radno pravo viđaju iste scenarije iz meseca u mesec: honorar koji kasni, angažovanje koje je faktički radni odnos, poresku prijavu koju niko nije podneo. Ovaj vodič razlaže te situacije pre nego što prerastu u spor.
Saznaćete po kom propisu se ugovor o delu zaključuje, po čemu se razlikuje od ugovora o radu, koliki su porez i doprinosi, da li angažovanje ulazi u staž, kako se ugovor raskida i kojih pet zamki najčešće košta izvođače, ali i naručioce.
Šta je ugovor o delu i ko sme da ga zaključi?
Ugovor o delu uređuje Zakon o obligacionim odnosima, propis donet još 1978. godine koji je i danas na snazi. Izvođač se obavezuje da obavi određeni posao, na primer da izradi ili popravi neku stvar, odnosno da izvrši određeni fizički ili intelektualni rad, a naručilac se obavezuje da mu za taj posao plati naknadu.
Ključna reč je rezultat. Ugovor o delu se vezuje za konkretan, zaokružen zadatak: dizajn logotipa, prevod knjige, krečenje stana, izradu sajta, popravku mašine. Kada je posao završen i plaćen, ugovorni odnos prestaje. Nema radnog vremena, nema mesečne zarade, nema šefa u radnopravnom smislu.
Zakon o radu dodaje bitno ograničenje: poslodavac može da zaključi ugovor o delu samo za poslove koji su van njegove delatnosti. Restoran može ovako da angažuje molera, ali ne i kuvara ili kuvaricu. Upravo na ovom pravilu pada najveći broj spornih angažovanja, o čemu detaljnije u delu o zamkama.
Dobro sastavljen ugovor o delu sadrži bar sledeće: tačan opis posla i očekivanog rezultata, rok završetka, visinu i način isplate naknade, ko obezbeđuje materijal i alat, kako se prijavljuju i otklanjaju nedostaci i šta se dešava u slučaju raskida. Što je opis precizniji, manja je šansa da završite na sudu.
Koja je razlika između ugovora o delu i ugovora o radu?
Najkraće rečeno: ugovor o radu zasniva radni odnos i povlači ceo paket prava iz Zakona o radu, dok ugovor o delu ostaje čisto obligacioni odnos dve ravnopravne strane. Razlika se najbolje vidi kada se prava stave jedno pored drugog.
| Pitanje | Ugovor o delu | Ugovor o radu |
|---|---|---|
| Propis koji ga uređuje | Zakon o obligacionim odnosima | Zakon o radu |
| Predmet | Konkretan posao, rezultat | Kontinuiran rad po nalozima poslodavca |
| Godišnji odmor i plaćeno odsustvo | Nema | Ima |
| Plaćeno bolovanje | Nema | Ima |
| Otkazni rok i zaštita od otkaza | Ne postoji | Postoji |
| Staž osiguranja | Srazmerno uplaćenim doprinosima za PIO | Teče u punom trajanju |
| Osiguranje za slučaj nezaposlenosti | Ne plaća se | Plaća se |
Kod radnog odnosa prestanak prati zakonska procedura i otkazni rok, dok ugovor o delu prestaje završetkom posla ili raskidom po pravilima obligacionog prava. Za izvođača to znači veću slobodu, ali i znatno tanju zaštitu ako nešto krene naopako.
U praksi se često meša i sa autorskim ugovorom. Ako je rezultat posla autorsko delo, recimo tekst, fotografija ili softver, poreski tretman može biti povoljniji kroz više normirane troškove, pa se isplati proveriti koji ugovor je pravilan za vaš slučaj.
Koliki su porez i doprinosi na ugovor o delu?
Na naknadu iz ugovora o delu plaćaju se porez na dohodak građana i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, a doprinos za zdravstveno osiguranje samo ako izvođač nije zdravstveno osiguran po drugom osnovu.
Stope u tabeli su orijentacione, prema Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, poslednji put proverene u julu 2026. godine. Pre obračuna obavezno proverite važeće propise.
| Davanje | Orijentaciona stopa | Na šta se primenjuje |
|---|---|---|
| Normirani troškovi | 20% | Umanjuju bruto prihod pre oporezivanja |
| Porez na dohodak građana | 20% | Bruto prihod umanjen za normirane troškove |
| Doprinos za PIO | 24% | Ista osnovica kao za porez |
| Doprinos za zdravstveno osiguranje | 10,3% | Ista osnovica, samo ako nema drugog osiguranja |
Ilustrativni primer: na ugovoreni bruto honorar od 100.000 dinara normirani troškovi iznose 20.000, pa je osnovica 80.000 dinara. Porez je oko 16.000, doprinos za PIO oko 19.200, pa izvođaču koji je već zdravstveno osiguran ostaje oko 64.800 dinara. Iznosi su zaokruženi i služe isključivo kao ilustracija obračuna.
Kada je naručilac firma iz Srbije, on obračunava i uplaćuje sva davanja prilikom isplate, pa izvođač dobija neto iznos i o porezima ne brine.
Kada honorar stiže od stranog naručioca, obaveza prelazi na izvođača: primenjuje se samooporezivanje, a prijava se podnosi Poreskoj upravi kvartalno, u roku od 30 dana od isteka kvartala u kome je prihod ostvaren (najlakše preko portala Frilenseri, obrazac PP OPO-K). Tačan obrazac i način podnošenja proverite na sajtu Poreske uprave, jer kazne za propuštanje nisu simbolične.
Za prihode iz inostranstva obračun se razlikuje od tabele iznad: bira se jedan od dva modela oporezivanja (Model A ili Model B), sa drugačijim normiranim troškovima i stopama, pa pre prijave proverite koji model vam se više isplati.
Ugovor o delu često zaključuju i penzioneri i penzionerke, jer im dodatni prihod ne ugrožava penziju. Doprinos za PIO se i tada plaća, a kako se to odražava na iznos penzije, najbolje je raspitati se direktno u Fondu PIO.
Da li ugovor o delu ulazi u radni staž?
Delimično. Pošto se na naknadu plaća doprinos za PIO, period angažovanja se računa u staž osiguranja, ali srazmerno visini uplaćenih doprinosa, ne automatski kao pun mesec staža. Fond PIO na zahtev izdaje uverenje o upisanom stažu, pa je pametno povremeno pogledati stanje na svom osiguranju.
Ono što ugovor o delu ne donosi jesu prava vezana za radni odnos: staž kod poslodavca, minuli rad i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Posle prestanka angažovanja nema ni novčane naknade sa biroa. Nekome ko preko ovog ugovora radi honorarno pored stalnog posla to je manje bitno, ali osobi kojoj je ovo jedini prihod, itekako jeste.
Da li ste znali da inspekcija rada može angažovanje po ugovoru o delu da tretira kao prikriveni radni odnos? Ako lice obavlja poslove iz delatnosti poslodavca, po njegovim nalozima i u njegovom radnom vremenu, poslodavcu prete prekršajne kazne, a angažovana osoba može tužbom tražiti utvrđivanje radnog odnosa i sva prava koja iz njega proizlaze.
Kako se raskida ugovor o delu?
Ovde nema otkaza ni otkaznog roka, jer su to instituti radnog prava. Ugovor o delu prestaje ispunjenjem, sporazumom strana ili raskidom po pravilima Zakona o obligacionim odnosima.
Naručilac može da raskine ugovor sve dok posao nije dovršen, ali tada izvođaču po pravilu duguje ugovorenu naknadu, umanjenu za troškove koje izvođač zbog raskida nije imao i za zaradu koju je u međuvremenu ostvario na drugoj strani. Izvođač može da traži raskid kada naručilac ne sarađuje, ne dostavi materijal ili ne plaća prema dogovoru.
Ako delo ima nedostatke, naručilac ima pravo da traži njihovo otklanjanje, sniženje naknade ili raskid, zavisno od težine mana i rokova u kojima ih je prijavio. Zato je precizan ugovor najbolja zaštita za obe strane: šta se radi, do kada, za koliko novca i šta se smatra urednim ispunjenjem.
Kojih 5 zamki najčešće košta izvođače?
Zamka 1: prikriveni radni odnos. Radite svaki dan od 9 do 17, u prostorijama naručioca, po njegovim uputstvima, na poslovima od kojih firma živi, a na papiru ste „izvođač dela“. Takav aranžman je rizičan za obe strane: poslodavac rizikuje kazne, a vi ste bez odmora, bolovanja i zaštite od otkaza, iako faktički radite kao zaposleni.
Zamka 2: nula prava iz radnog odnosa. Mnogi potpišu ugovor o delu ne shvatajući da time ostaju bez godišnjeg odmora, plaćenog bolovanja, otpremnine i naknade za nezaposlenost. Honorar zato treba ugovoriti tako da pokrije i te rizike, jer ih niko drugi neće pokriti umesto vas.
Zamka 3: neprecizan predmet i rok. „Uradićeš nam sajt“ nije opis posla. Bez jasnog obima, roka i kriterijuma prijema, naručilac može beskonačno tražiti izmene, a izvođač teško dokazuje da je posao završio. Sud u takvim sporovima ceni ono što piše, a ne ono što se usmeno obećavalo.
Zamka 4: honorar iz inostranstva bez poreske prijave. Frilenseri i frilenserke koji rade za strane naručioce često ne znaju da su sami dužni da prijave prihod i plate porez samooporezivanjem. Poreska uprava ima uvid u priliv na račun, a zatezna kamata i kazne mogu progutati dobar deo zarade.
Zamka 5: potpis bez čitanja odredbi o odgovornosti. Ugovorna kazna za kašnjenje, neograničena odgovornost za štetu, prenos svih prava na rezultatu rada bez dodatne naknade. Takve klauzule se legalno ugovaraju, a primete se tek kada naručilac zatraži njihovu primenu. Pročitajte svaku odredbu pre potpisa, ili je dajte nekome ko zna šta čita.
Koliko košta advokat za ugovor o delu?
Sastavljanje ili pregled ugovora o delu advokati najčešće naplaćuju prema advokatskoj tarifi ili u dogovorenom fiksnom iznosu, zavisno od vrednosti posla i složenosti. U poređenju sa vrednošću prosečnog spora oko honorara, pregled ugovora pre potpisa je najjeftinija pravna usluga koju ćete ikada platiti.
Detaljan pregled cena advokatskih usluga po vrstama posla naći ćete u našem tekstu o advokatskoj tarifi. Svi iznosi su orijentacioni, pa važeću tarifu proverite pre angažovanja.
Kada vam treba advokat za spor iz ugovora o delu?
Ako honorar kasni mesecima, ako je naručilac raskinuo ugovor bez naknade, ako vam se stavlja na teret šteta koju niste prouzrokovali, ili sumnjate da vaše angažovanje ima sva obeležja radnog odnosa, to su situacije u kojima se advokat isplati već na prvoj konsultaciji.
U našem imeniku možete da uporedite ocene advokatskih kancelarija za radno pravo i javite se direktno onoj koja vam najviše odgovara. Ne reklamiramo advokate, pa su ocene i recenzije jedini kriterijum redosleda.
A vi? Da li ste radili ili radile preko ugovora o delu i kako je to izgledalo u praksi? Podelite iskustvo u komentarima, vaš primer može nekome uštedeti i novac i živce.
Česta pitanja o ugovoru o delu
Ko plaća porez i doprinose na ugovor o delu?
Kada je naručilac iz Srbije, on obračunava i uplaćuje porez i doprinose prilikom isplate honorara. Kada je naručilac iz inostranstva, izvođač je dužan da prihod prijavi sam, kroz samooporezivanje, kvartalno, u roku od 30 dana od isteka kvartala u kome je prihod ostvaren. Stope proverite u važećem Zakonu o porezu na dohodak građana.
Da li ugovor o delu ulazi u radni staž?
Ulazi u staž osiguranja srazmerno uplaćenim doprinosima za PIO, ali se ne izjednačava sa stažom iz radnog odnosa. Tačno stanje upisanog staža proverite u Fondu PIO.
Da li izvođač ima pravo na godišnji odmor i bolovanje?
Nema. Prava iz Zakona o radu, poput odmora, plaćenog bolovanja i otpremnine, važe samo za radni odnos. Izvođač po ugovoru o delu ta prava ne ostvaruje, pa ih je pametno uračunati u visinu honorara.
Sme li poslodavac ugovorom o delu da pokrije poslove iz svoje delatnosti?
Po pravilu ne sme. Zakon o radu dozvoljava ugovor o delu samo za poslove van delatnosti poslodavca; izuzetak postoji za umetničke i druge delatnosti u oblasti kulture, u skladu sa zakonom. U suprotnom postoji rizik da se angažovanje tretira kao prikriveni radni odnos, uz kazne za poslodavca.
Postoji li otkazni rok kod ugovora o delu?
Ne postoji. Ugovor o delu prestaje ispunjenjem, sporazumom ili raskidom po Zakonu o obligacionim odnosima, a posledice raskida zavise od toga ko raskida i u kojoj fazi posla.
O autoru: Ranko Jekić
Ranko Jekić je pravnik i urednik portala Najbolji Advokati. Piše vodiče koji građanima objašnjavaju pravne postupke jednostavnim jezikom: od nasledstva i ugovora do poreza na nekretnine. Tekstovi su informativne prirode i ne zamenjuju pravni savet. Za konkretan slučaj potražite advokata u našem direktorijumu.