Advokat za nasilje u porodici: hitne mere i postupak zaštite

Strah od osobe sa kojom delite dom nije nešto što sme da se trpi ćutke. Da li vas partner ponižava pred decom? Da li vam kontroliše novac, telefon ili kretanje? Da li ste posle poslednjeg incidenta pomislili da pozovete policiju, pa odustali jer ne znate šta bi se posle toga dešavalo?

Ako ste se prepoznali u bilo kom od ovih pitanja, niste sami i niste bespomoćni. Srbija od 2017. godine primenjuje poseban Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, po kome iz stana može biti udaljen nasilnik, a ne žrtva. Postupak je brži nego što većina ljudi misli.

U praksi advokati koji se bave porodičnim pravom viđaju uvek isti obrazac: žrtve godinama odlažu prijavu jer ne znaju kako postupak izgleda i šta ih čeka posle poziva policiji. Zato u ovom tekstu prolazimo ceo put, korak po korak: šta se po zakonu smatra nasiljem, kome se prijavljuje, kako funkcionišu hitne mere od 48 sati, koje mere zaštite izriče sud, kako pomaže advokat za nasilje u porodici i kako se u svemu tome štite deca.

Šta se po zakonu smatra nasiljem u porodici?

Nasilje u porodici je svako ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana. Dakle, nije reč samo o fizičkom napadu: zakon prepoznaje i psihičko, ekonomsko i seksualno nasilje, kao i pretnje i uznemiravanje.

Pravni okvir čine tri propisa koji se međusobno dopunjuju:

• Porodični zakon: uređuje građanskopravnu zaštitu, odnosno mere zaštite koje izriče sud u parničnom postupku;
• Krivični zakonik: nasilje u porodici je posebno krivično delo, za koje su zaprećene kazne zatvora u zavisnosti od težine oblika;
• Zakon o sprečavanju nasilja u porodici: uveo je hitne mere i obavezu policije, tužilaštva i centra za socijalni rad da sarađuju i procenjuju rizik.

U praksi se najčešće javljaju ovi oblici nasilja:

• fizičko nasilje: udaranje, guranje, nanošenje povreda, ali i pokušaj ili pretnja fizičkim napadom;
• psihičko nasilje: vređanje, ponižavanje, ucenjivanje, izolovanje od porodice i prijatelja, kontrolisanje kretanja;
• ekonomsko nasilje: oduzimanje zarade, zabrana zapošljavanja, uskraćivanje sredstava za osnovne potrebe;
• seksualno nasilje: svaki polni odnos ili radnja bez pristanka, i u braku i u vanbračnoj zajednici;
• proganjanje i uznemiravanje: praćenje, neprestani pozivi i poruke, pojavljivanje pred kućom ili na poslu.

Krug zaštićenih lica je širok. Pored supružnika i vanbračnih partnera, zaštitu uživaju i bivši supružnici i partneri, deca, roditelji, krvni srodnici, kao i osobe koje žive ili su živele u istom domaćinstvu. Nije uslov da nasilnik i žrtva trenutno žive zajedno.

Kome se prijavljuje nasilje: policiji, tužilaštvu ili centru za socijalni rad?

U svakoj situaciji neposredne opasnosti pozovite policiju na broj 192. Za sve ostale situacije važi jednostavno pravilo: prijava se može podneti bilo kojoj od tri nadležne institucije (policiji, osnovnom javnom tužilaštvu ili centru za socijalni rad), a svaka od njih je dužna da postupi i da obavesti ostale. Nasilje može prijaviti žrtva, ali i svaki građanin ili građanka koji za njega saznaju, uključujući komšije, lekare i nastavnike.

Prijava ne mora biti savršeno sročena i ne morate imati dokaze u ruci da biste je podneli. Institucije su dužne da postupaju i po anonimnim prijavama, a procenu rizika rade obučeni policijski službenici i tužioci.

Kako funkcionišu hitne mere i šta znači rok od 48 sati?

Hitne mere su najveća novina koju je doneo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici: nadležni policijski službenik može odmah, na licu mesta, izreći meru koja traje 48 časova od uručenja naređenja. Postoje dve hitne mere, koje se mogu izreći pojedinačno ili zajedno:

• privremeno udaljenje učinioca iz stana, bez obzira na to čiji je stan;
• privremena zabrana kontaktiranja žrtve i prilaženja žrtvi.

Ključno je razumeti da za izricanje hitne mere nije potrebna saglasnost žrtve, niti pokrenut sudski postupak. Dovoljna je procena policije da postoji neposredna opasnost od nasilja. Ako javni tužilac proceni da opasnost postoji i dalje, dužan je da sudu podnese predlog za produženje hitne mere u roku od 24 časa od uručenja naređenja, a sud o predlogu odlučuje u roku od 24 časa od njegovog prijema. Produžena hitna mera traje još 30 dana.

Kršenje hitne mere je prekršaj za koji zakon predviđa kaznu zatvora do 60 dana, pa svaki dolazak nasilnika pred vrata ili poruku uprkos zabrani treba odmah prijaviti policiji. Rokove i detalje postupka uvek proverite u važećem tekstu zakona ili sa advokatom, jer se propisi menjaju.

Koje mere zaštite može da izrekne sud po Porodičnom zakonu?

Dok hitne mere rešavaju akutnu opasnost, dugoročniju zaštitu pruža parnični postupak po Porodičnom zakonu. Sud može izreći jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, u trajanju do godinu dana, uz mogućnost produžavanja sve dok razlozi za zaštitu postoje.

Tužbu za određivanje mere zaštite može podneti žrtva, njen zakonski zastupnik, javni tužilac ili organ starateljstva. Postupak je po zakonu naročito hitan, što znači da sud mora da postupa u kratkim rokovima, a mere se mogu tražiti i nezavisno od bilo kog drugog postupka, i uz razvod, i bez njega.

Važno je znati i sledeće: mera iseljenja ne zavisi od toga na čije ime se vodi nekretnina. U praksi advokati viđaju da žrtve godinama ostaju u nasilnoj zajednici upravo zbog uverenja da „nemaju gde“, iako zakon izričito dozvoljava iseljenje nasilnika iz stana čiji je on vlasnik.

Kako advokat za nasilje u porodici pomaže u praksi?

Advokat za nasilje u porodici pre svega pomaže da se haotična i bolna situacija pretvori u jasan pravni plan. Žrtva u ovim postupcima često prvi put ulazi u sudnicu, dok se sa druge strane neretko nalazi osoba koja je godinama vešto manipulisala. Stručna podrška tu pravi ogromnu razliku.

Konkretno, advokat ili advokatica u ovim predmetima obično rade sledeće:

• procenjuju situaciju i pomažu da se prikupe dokazi: medicinska dokumentacija, poruke, fotografije, izveštaji policije, izjave svedoka;
• sastavljaju krivičnu prijavu, tužbu za mere zaštite i predloge za hitno postupanje;
• zastupaju žrtvu na ročištima, tako da ona ne mora sama da se suočava sa nasilnikom;
• usklađuju postupak zaštite sa razvodom, poveravanjem dece i podelom imovine, kada se ti postupci vode paralelno;
• reaguju kada se izrečene mere krše i traže njihovo produženje pre isteka.

Postupak zaštite se često vodi uporedo sa prestankom braka, pa je korisno unapred razumeti i kako teče sporazumni razvod braka, odnosno šta vas čeka ako sporazuma nema. Ako tek tražite stručnu pomoć, pregled proverenih kancelarija po gradovima i oblastima možete pronaći među advokatima za porodično i nasledno pravo.

Što se troškova tiče, nagrada advokata određuje se prema važećoj Advokatskoj tarifi i zavisi od broja i vrste radnji u postupku, pa se ukupan iznos razlikuje od predmeta do predmeta. Dobra vest je da žrtve nasilja u porodici po Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći mogu ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć: zahtev se podnosi opštinskoj ili gradskoj upravi, a uslove i postupak proverite u važećim propisima ili direktno kod advokata.

Kako se u postupku štite deca?

Dete ne mora da bude direktno udareno da bi bilo žrtva: i dete koje prisustvuje nasilju nad roditeljem trpi nasilje i sistem ga tako tretira. Zato u svakom slučaju nasilja u porodici u kome ima dece obavezno učestvuje centar za socijalni rad kao organ starateljstva.

U praksi zaštita dece obuhvata nekoliko koloseka:

• centar za socijalni rad procenjuje bezbednost deteta i predlaže mere, a po potrebi pokreće i sudske postupke;
• u postupku razvoda i poveravanja sud ceni nasilje kao okolnost od značaja za odluku o tome sa kim će dete živeti;
• viđanje deteta sa roditeljem koji je vršio nasilje može biti ograničeno ili određeno pod nadzorom, u kontrolisanim uslovima;
• detetu se, kada postoji sukob interesa sa roditeljima, može postaviti poseban staratelj koji štiti isključivo njegov interes;
• mišljenje deteta se uzima u obzir u skladu sa njegovim uzrastom i zrelošću.

Roditelji se često plaše da će prijava nasilja „razoriti porodicu“. Iskustvo pokazuje suprotno: deca koja odrastaju uz nasilje nose posledice godinama, a pravovremena reakcija je upravo ono što ih štiti.

Ne čekajte „još jedan incident“

Ako trpite nasilje ili sumnjate da ga trpi neko koga poznajete, prvi korak je poziv: policiji na 192 u hitnim situacijama, SOS liniji za razgovor i podršku, ili advokatu za porodično pravo za jasan pravni plan. Nijedan od tih poziva vas ni na šta ne obavezuje, a svaki može da pokrene zaštitu koja je zakonom već predviđena.

Zakon je na strani žrtve: nasilnik može biti udaljen iz stana za nekoliko sati, zabrana prilaska se izriče brzo, a sud može dugoročno urediti i stanovanje i kontakt sa decom. Ono što žrtvi najčešće nedostaje nije pravo, već informacija i podrška da to pravo iskoristi.

Imate li pitanje o postupku zaštite od nasilja u porodici, rokovima ili troškovima? Napišite ga u komentarima ispod teksta. Na svako pitanje odgovaramo, a vaša dilema je verovatno i dilema još nekoga ko ovaj tekst čita u tišini.

Česta pitanja

Koliko traje hitna mera za nasilje u porodici?

Hitna mera koju izriče policijski službenik traje 48 časova od uručenja naređenja. Na predlog javnog tužioca sud može da je produži za još 30 dana, a o produženju odlučuje u roku od 24 časa od prijema predloga, bez ročišta. Proverite važeće rokove u aktuelnom tekstu zakona.

Da li mogu da prijavim nasilje u porodici anonimno?

Da. Nasilje može prijaviti svako ko za njega sazna, uključujući komšije i rođake, a institucije su dužne da postupe i po anonimnoj prijavi. Prijava se podnosi policiji, osnovnom javnom tužilaštvu ili centru za socijalni rad.

Šta ako nasilnik prekrši zabranu prilaska?

Odmah pozovite policiju na broj 192 i prijavite kršenje. Kršenje hitne mere je prekršaj za koji zakon predviđa kaznu zatvora do 60 dana, a svaki dolazak pred vrata, poziv ili poruka uprkos zabrani predstavlja kršenje mere i osnov za dalje sankcije protiv učinioca.

Da li nasilnik može biti iseljen iz stana čiji je vlasnik?

Da. Porodični zakon predviđa nalog za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće bez obzira na pravo svojine ili zakupa. Mera zaštite može trajati do godinu dana, uz mogućnost produžavanja dok postoje razlozi za zaštitu.

Koliko košta advokat za nasilje u porodici?

Nagrada se određuje prema važećoj Advokatskoj tarifi i zavisi od broja radnji u postupku, pa se iznos razlikuje od predmeta do predmeta. Žrtve nasilja u porodici mogu ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć preko opštinske ili gradske uprave; proverite uslove u važećim propisima.

Da li mogu da tražim mere zaštite bez pokretanja razvoda?

Da. Tužba za mere zaštite od nasilja u porodici podnosi se nezavisno od drugih postupaka, dakle i bez razvoda. Postupak je naročito hitan, a tužbu mogu podneti žrtva, zakonski zastupnik, javni tužilac ili organ starateljstva.