Ugovor o doživotnom izdržavanju: cena kod notara i postupak

Razmišljate kako da obezbedite negu u starosti, a da stan jednog dana pripadne osobi koja o vama zaista brine? Godinama pomažete roditelju ili tetki, pa se pitate kako da se taj odnos pravno uredi? Plašite se da će naslednici posle smrti osporiti sve što je dogovoreno? I na kraju, koliko sve to košta kod javnog beležnika?

Ova pitanja mešaju novac, starost i porodične odnose, pa ih ljudi često odlažu dok ne bude kasno. U praksi advokati viđaju i savršeno sprovedene ugovore koji su sačuvali porodični mir, ali i one koji su završili na sudu jer su potpisani na brzinu.

U ovom vodiču objašnjavamo šta je ugovor o doživotnom izdržavanju, zašto je solemnizacija kod javnog beležnika obavezna, kolika je cena ugovora o doživotnom izdržavanju kod notara po orijentacionim rasponima, kada naslednici mogu da ga pobijaju i kako se raskida.

Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju i kako funkcioniše

Ugovor o doživotnom izdržavanju uređuje Zakon o nasleđivanju Republike Srbije. Njime se primalac izdržavanja obavezuje da na davaoca izdržavanja prenese svojinu na tačno određenoj imovini, najčešće stanu ili kući, s tim što je sam prenos odložen do trenutka smrti primaoca.

Davalac se zauzvrat obavezuje da primaoca izdržava do kraja života: stanovanje, ishrana, nega, briga u bolesti, a po pravilu i troškovi sahrane, ako ugovorom nije drugačije određeno. Reč je o teretnom i aleatornom ugovoru: niko unapred ne zna koliko će izdržavanje trajati, pa ni koliko će davaoca ukupno „koštati“.

Predmet ugovora može biti samo imovina koja postoji u trenutku zaključenja: nepokretnosti, ali i pokretne stvari i prava. Davalac ne postaje vlasnik odmah. Svojinu stiče tek posle smrti primaoca, ali se postojanje ugovora može zabeležiti u katastru nepokretnosti, što je korisno upozorenje svakom trećem licu koje bi imovinu kupovalo ili uzimalo pod hipoteku.

Zašto je solemnizacija kod javnog beležnika obavezna

Ugovor mora biti zaključen u pisanoj formi i potvrđen, odnosno solemnizovan, kod javnog beležnika. Bez solemnizacije ugovor je ništav i ne proizvodi nikakvo dejstvo, ma koliko strane bile saglasne i ma koliko se izdržavanje stvarno pružalo.

Javni beležnik proverava identitet ugovornika, njihovu poslovnu sposobnost i ozbiljnost volje, čita ugovor naglas i objašnjava njegove posledice. Da li ste znali da je beležnik dužan da ugovornike posebno upozori na to da imovina iz ovog ugovora ne ulazi u zaostavštinu, pa se iz nje ne mogu namiriti nužni naslednici? Ta pouka se unosi u solemnizacionu klauzulu, a njen izostanak po pravilu povlači ništavost ugovora.

Klijenti advokate najčešće pitaju da li je dovoljno da ugovor sastave sami, pa da ga beležnik samo „overi“. Nacrt formalno mogu doneti i sami, ali svaka nepreciznost u obimu izdržavanja kasnije postaje municija za spor. Zato se izrada nacrta u praksi najčešće poverava advokatu ili samom beležniku.

Da li imovina iz ugovora ulazi u zaostavštinu

Ne ulazi, i to je najvažnija posledica ovog ugovora. Pošto davalac imovinu stiče teretno, svojim izdržavanjem, a ne nasleđivanjem, o toj imovini se posle smrti primaoca ne odlučuje kada se vodi ostavinska rasprava, niti iz nje nužni naslednici mogu tražiti svoj nužni deo.

Zamislite da gospođa sa stanom od 60 kvadrata zaključi ugovor sa bratanicom koja je godinama obilazi, kuva joj i vodi je kod lekara. Posle njene smrti, deca koja žive u inostranstvu ne mogu da zahtevaju nužni deo iz tog stana, jer stan uopšte nije deo zaostavštine. U zaostavštinu ulazi samo imovina koja ugovorom nije obuhvaćena.

Upravo zbog ove snage zakon propisuje strogu formu i posebne pouke. Ugovor faktički može da „isprazni“ nasledstvo, pa se u praksi koristi kao legitiman alat planiranja imovine, ali ga ponekad neko pokuša i zloupotrebiti, o čemu sudovi vode računa kroz pravila o pobijanju.

Koliko košta ugovor o doživotnom izdržavanju kod notara

Cena ugovora o doživotnom izdržavanju kod notara određuje se prema Javnobeležničkoj tarifi i zavisi pre svega od vrednosti imovine koja se prenosi. Što je vrednost veća, veća je i nagrada javnog beležnika za solemnizaciju.

Rasponi u tabeli su orijentacioni, izvedeni iz prakse, i služe samo za grubu procenu budžeta. Pre zakazivanja obavezno proverite važeću Javnobeležničku tarifu i zatražite predračun od izabranog beležnika.

Vrednost imovine se po pravilu utvrđuje prema tržišnoj vrednosti u trenutku solemnizacije, pa beležnik može zatražiti podatke o vrednosti nepokretnosti. Ako ugovor obuhvata više nepokretnosti, vrednosti se sabiraju, što podiže nagradu. I to je razlog da se unapred dobro razmisli šta zaista treba da uđe u ugovor.

Na osnovnu nagradu treba dodati troškove otpravaka i prepisa, eventualnu overu punomoćja i izradu nacrta ugovora, koju advokat naplaćuje po advokatskoj tarifi. Ukupan trošak zato u praksi bude nešto veći od same solemnizacije, ali i dalje višestruko manji od troška jednog naslednog spora koji traje godinama.

Kada naslednici mogu da pobijaju ugovor

Zaštita od naslednika nije apsolutna. U praksi advokati viđaju nekoliko tipičnih osnova za napad na ovaj ugovor:

• Neizvršavanje obaveza: ako davalac primaoca nije stvarno izdržavao, ugovor se može raskinuti, a posle smrti primaoca naslednici u sporu često dokazuju da nege nije ni bilo.
• Nedostatak neizvesnosti: ako je zbog bolesti ili starosti primaoca smrt bila izvesna i bliska, pa ugovor za davaoca nije nosio stvarni rizik, zakonski naslednici po pravilu mogu tražiti poništaj, najčešće u roku od godinu dana od saznanja za ugovor, a najkasnije tri godine od smrti primaoca.
• Poslovna nesposobnost i mane volje: zabluda, prevara ili prinuda vode poništaju, a ako primalac uopšte nije mogao da shvati značaj onoga što potpisuje, ugovor se napada i zbog nesposobnosti za rasuđivanje.
• Zabranjeni davalac: ništav je ugovor u kome je davalac lice koje se u okviru svog zanimanja stara o primaocu, na primer medicinsko osoblje, ako prethodno nije pribavljena saglasnost nadležnog organa starateljstva.

Za davaoca to praktično znači jedno: čuvajte dokaze. Računi, uplate, medicinska dokumentacija i svedoci vrede više od bilo koje usmene tvrdnje. Ako naslednici već najavljuju spor, ili želite da proverite koliko je vaš ugovor otporan na pobijanje, u tome vam mogu pomoći advokati za nasledno pravo koji ovakve sporove vode svakodnevno.

Kako se ugovor o doživotnom izdržavanju raskida

Najjednostavniji put je sporazumni raskid: obe strane se saglase da ugovor prestaje, u istoj formi solemnizacije kod javnog beležnika. Svaki drugi scenario vodi preko suda.

Sudski raskid zbog neizvršenja dolazi u obzir kada davalac ne ispunjava obaveze: ne obilazi primaoca, ne plaća troškove, ne pruža negu. Zakon poznaje i raskid zbog poremećenih odnosa: kada odnosi ugovornika postanu nepodnošljivi, svaka strana može tražiti raskid, a sud tada odlučuje i o međusobnim potraživanjima, na primer o naknadi za primljeno izdržavanje.

Ako se prilike posle zaključenja bitno promene, pa davalac više ne može da ispunjava obaveze u ugovorenom obliku, sud može obavezu da preuredi, najčešće tako što lično izdržavanje zameni doživotnom novčanom rentom. Umre li davalac pre primaoca, njegove obaveze po pravilu prelaze na supružnika i potomke ako na to pristanu; ako ne pristanu, ugovor se raskida, uz posebna zakonska pravila o naknadi za ranije dato izdržavanje.

Koji se porez plaća i kada nastaje obaveza

Pošto je reč o teretnom ugovoru, ne plaća se porez na nasleđe i poklon, već po pravilu porez na prenos apsolutnih prava. Obaveza najčešće nastaje smrću primaoca, jer tada davalac stiče svojinu, a stopa je orijentaciono 2,5% od tržišne vrednosti, s tim da važeći propis uvek treba proveriti.

U praksi je važno i jedno oslobođenje: kada je davalac izdržavanja supružnik ili lice koje bi primaoca nasledilo u prvom naslednom redu, porez se najčešće ne plaća na deo koji bi davaocu pripao po zakonskom nasleđivanju. Pošto se poreska pravila menjaju, tačan obračun proverite u nadležnoj filijali Poreske uprave pre potpisivanja.

Poreska prijava se podnosi nadležnom poreskom organu u zakonskom roku od nastanka obaveze, a u novijoj praksi prijave za solemnizovane ugovore često prosleđuje sam javni beležnik. Kako procedura zavisi od konkretnog slučaja, rok i način prijave proverite kada nastupi trenutak prenosa.

Po čemu se razlikuje od ustupanja imovine i testamenta

Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života deluje odmah: ustupilac još za života prenosi i deli imovinu svojim potomcima, a za punovažnost je po pravilu potrebna saglasnost svih potomaka koji bi bili pozvani na nasleđe. I ta imovina ne ulazi u zaostavštinu, ali je logika drugačija: cilj je podela unapred uz saglasnost svih, a ne razmena imovine za negu.

Testament je jednostrana izjava volje koju zaveštalac može opozvati u svakom trenutku. Imovina iz testamenta ulazi u zaostavštinu, pa nužni naslednici iz nje mogu tražiti svoj nužni deo. Ugovor o doživotnom izdržavanju je zato u praksi „jači“ od testamenta: dvostran je, teretan, ne može se jednostrano opozvati i njegova imovina je izvan domašaja nužnih naslednika.

Koji je instrument pravi za vašu situaciju, zavisi od cilja. Ako želite negu i sigurnost do kraja života, prirodan izbor je doživotno izdržavanje. Ako želite samo da rasporedite imovinu, testament ili ustupanje često su jednostavniji i jeftiniji put.

Šta konkretno da preduzmete pre potpisivanja

Ako razmišljate o ovom ugovoru, bilo kao primalac ili kao davalac, redosled koraka u praksi izgleda ovako:

1. Popišite imovinu koja se prenosi i proverite stanje u katastru: upis, tereti, zabeležbe.
2. Precizno definišite obim izdržavanja: stanovanje, ishrana, nega, lekovi, troškovi sahrane. Uopštene formulacije su najčešći uzrok kasnijih sporova.
3. Poverite izradu nacrta advokatu ili javnom beležniku i unapred zatražite predračun svih troškova.
4. Zakažite solemnizaciju i pažljivo saslušajte pouke beležnika, jer one štite obe strane.
5. Razmislite o zabeležbi ugovora u katastru i otvoreno razgovarajte sa porodicom, da spor ne počne pre nego što ugovor zaživi.
6. Ako ste davalac, čuvajte dokaze o izdržavanju od prvog dana.

Ugovor o doživotnom izdržavanju može da bude najpošteniji dogovor u porodici: nega u zamenu za imovinu, jasno i pred javnim beležnikom. Može i da postane izvor višegodišnjih sporova, ako se potpiše neprecizno i na brzinu. Razlika je gotovo uvek u pripremi.

A vi, da li biste ovakav ugovor pre potpisali sa članom porodice ili sa osobom izvan nje? Podelite svoje iskustvo i dileme u komentarima.

Česta pitanja

Da li imovina iz ugovora o doživotnom izdržavanju ulazi u zaostavštinu?

Ne ulazi. Davalac je stiče teretno, svojim izdržavanjem, pa se o njoj ne odlučuje u ostavinskom postupku i iz nje se ne mogu namiriti nužni naslednici.

Koliko košta solemnizacija ugovora o doživotnom izdržavanju?

Nagrada javnog beležnika zavisi od vrednosti imovine. Orijentaciono se kreće od oko 9.000 do preko 45.000 dinara, a tačan iznos proverite u važećoj Javnobeležničkoj tarifi i kroz predračun kod beležnika.

Da li naslednici mogu da ponište ugovor o doživotnom izdržavanju?

Mogu da ga pobijaju u određenim slučajevima: kada izdržavanja stvarno nije bilo, kada je smrt primaoca bila izvesna i bliska pa nije postojala neizvesnost, kao i zbog nesposobnosti za rasuđivanje ili mana volje.

Koji se porez plaća kod ugovora o doživotnom izdržavanju?

Po pravilu porez na prenos apsolutnih prava, orijentaciono 2,5%, a obaveza najčešće nastaje smrću primaoca. Za supružnika i prvi nasledni red postoje oslobođenja, pa obračun proverite u Poreskoj upravi.

Može li se ugovor o doživotnom izdržavanju raskinuti?

Može: sporazumno u istoj formi kod javnog beležnika, ili preko suda zbog neizvršavanja obaveza, poremećenih odnosa ili bitno promenjenih prilika, kada sud izdržavanje može zameniti doživotnom rentom.

Ko ne može biti davalac izdržavanja?

Lice koje se u okviru svog zanimanja ili delatnosti stara o primaocu, na primer medicinsko osoblje, ako prethodno nije pribavljena saglasnost nadležnog organa starateljstva. Takav ugovor je ništav.